Улога дигиталних платформи у процесу имплементације РЕД ИИ директиве

(од Габриелла Де Маио) Недавна транспозиција Директиве (ЕУ) 2018/2001 (тзв. РЕД ИИ) Европског парламента и Савета, од 11. децембра 2018. године, о промоцији коришћења енергије из обновљивих извора Законском уредбом од 8. новембар 2021 , бр. 199, захтева два разматрања: 1) кратко систематско размишљање о улози политике дигитализације у циљу поједностављења бирократског апарата који се односи на енергетски сектор и 2) први коментар о улози дигиталних платформи у процесу енергетске транзиције на делу.

Што се тиче првог профила, мора се рећи да су реформе последњих година настојале да повећају конкурентност земље кроз политике поједностављења и убрзања административних процедура у циљу постизања рационализације процеса активности јавне управе. 

У ствари, значај политика поједностављења у циљу побољшања ефикасности јавне управе, олакшавања терета за грађане и предузећа, сада је општепризнат, како на међународном тако и на националном нивоу. 

Поједностављивање значи растварање законодавних, административних, организационих чворова и средство је за унапређење односа управе према грађанима, привредним субјектима, друштвеним формацијама, као и свима онима који делују унутар самог управног система.

У овој перспективи морају се читати и реформе последњих година које су ојачале везу између политике поједностављења и дигитализације и наметнуле, у спровођењу административне радње, употребу процедуралних метода које се могу спровести „лако, даљински и електронски“.

С друге стране, напредак будућности и дифузија технологије су процеси који се не могу омести или укротити, док коришћење предности које произилазе из ових процеса представља полугу преко које законодавац може да искористи дигитално доба за побољшање перформанси. јавне управе која се временом показала – не увек – блиска грађанима или сарадничка са привредним субјектима. Ово кратко систематско промишљање налази свој правни преципитат од значајног интереса у одредбама чл. 19. и 21. законске уредбе од 8. новембра 2021. године, бр. 199.

Прва одредба под називом Јединствена дигитална платформа за постројења обновљивих извора енергије предвиђа, наиме, да се Уредбом министра за еколошку транзицију, у сагласности са Јединственом конференцијом, створи јединствена дигитална платформа – коју креира и којом управља ГСЕ – за презентацију случајевима наведеним у члану 4. став 2. законске уредбе од 3. марта 2011. године, бр. 28, и стога, а) јединственог овлашћења из члана 12. законске уредбе бр. 29, б) поједностављеног поступка одобравања и ц) саопштења у вези са слободним грађевинским активностима.

Образложење за ову одредбу је да обезбеди да платформа пружа смернице и помоћ у свим фазама административног поступка и може да обезбеди интероперабилност са ИТ алатима за презентацију апликација које су већ оперативне на националном, регионалном, покрајинском или општинском нивоу. 

Због тога, коришћење дигиталне технологије треба поздравити као могућност да се јавној управи – кроз платформу – гарантује да у реалном времену има знање о фазама управног поступка уз предност интероперабилности података која би појачала позитивне ефекте. употреба дигиталне технологије у енергетском сектору која се, надамо се, преводи у брз и ефикасан дијалог између администрација које примају захтеве де куибус.

У циљу поједностављења и убрзања административног поступка за управљање дозволама за постројења обновљивих извора енергије, предвиђен је став трећи разматраног члана, према којем је Уредбом министра за еколошку транзицију, у сагласности са Конференцијом обједињено , морају се усвојити јединствени модели за процедуре одобрења из члана 4. став 2. законске уредбе од 3. марта 2011. године, бр. 28.

И у овом случају јавља се лајтмотив новије политике дигитализације административног деловања засноване, између осталог, на критеријумима стандардизације која, почев од чл. 24 декрет закона бр. 90 од 2014. године до одредаба за спровођење закона од 7. августа 2015. године, бр. 124, предвиђа, за посебне административне поступке, коришћење јединствених и стандардизованих образаца за комуникацију и захтеве, заједно са дељењем језика и концепата, интеракцијом између организација и људи, интероперабилност и сарадња апликација.

Друга одредба у питању је чл. 21 законске уредбе којом се транспонује РЕД ИИ Директива, под називом Дигитална платформа за погодна подручја, према којој се гарантује адекватна подршка регионима и аутономним покрајинама у процесу идентификације одговарајућих подручја и повезаних активности праћења, уредбом од Министарство за еколошку транзицију ће бити издато, подложно договору на Јединственој конференцији, регулисане су методе рада дигиталне платформе креиране на ГСЕ.

Такође се у овом случају чини да је употреба дигиталне технологије одлучујући алат тако да дотичне администрације – кроз коришћење платформе која укључује све информације и алате неопходне регионима и аутономним покрајинама за повезивање и обраду података за карактеризација и квалификација територије – може имати укупну „слику“ инфраструктура које су већ изграђене и присутне, на овлашћеним и у поступку овлашћивања, као и процену потенцијала и класификацију површина и површина.

Из онога што је истакнуто у декрету де куо произилази проактиван приступ у коришћењу поједностављења и дигитализације у енергетском сектору, с обзиром на то да мудра употреба ове две политике може представљати прекретницу за нашу бирократију и истовремено покретачка снага за раст наше земље да покуша да ефикасно одговори на изазове енергетске транзиције у блиској будућности.

Стога можемо закључити са позитивним коментаром на овај приступ, уз наду да ће он довести до побољшања дијалога између јавне управе, грађана и привреде и учинити административне акције ефикаснијим у стратешком сектору као што је енергетика.

Габријела де Мајо, Енергетски закон | Правни одсек | Федерико ИИ - Члан АИДР-а и члан Опсерваторије АИДР-а за дигитализацију животне средине и енергије

Улога дигиталних платформи у процесу имплементације РЕД ИИ директиве