Иако је 2023. југ предодређен да остане географска подела која ће забележити најнижи раст БДП-а у Италији (+1 одсто отприлике у поређењу са +1,1 у центру и +1,2 одсто приближно на северу), исто, међутим, ће премашити Француску (+0,8 одсто) и, посебно, Немачку (-0,3 одсто) која је сада у пуној техничкој рецесији. Ако израчунамо прости просек стопе раста Париза и Берлина, резултат је +0,25 процената; ово имплицира да ће и наш југ расти четири пута више од Француске и Немачке заједно.
Иако је ово поређење обичан школски случај, ипак можемо са задовољством констатовати да смо суочени са осветом „последњих“. Укратко, ми више нисмо последњи точак европских колица и иако успоравање привреде које је у току ове године погађа целу Европу, Италија се брани боље од осталих, такође захваљујући југу. Али има неких ' друго. Чак ће и Велика Британија остати иза нас; у рангирању привредног раста за 2023. требало би да се заустави на +0,4 одсто.
Историјски резултат који показује како су Белпези, а посебно Југ, боље од наших главних конкурената превазишли негативне ефекте изазване пандемијом, енергетском кризом и бумом инфлације. Да кажем да је то Канцеларија за истраживање ЦГИА.
• Разлози за „откуп“
Према канцеларији за истраживање ЦГИА, „искупљење“ југа и наше земље уопште може се приписати најмање трима феноменима. Први се односи на количину помоћи коју су дали најновији руководиоци за суочавање са пандемијском кризом и ефектима високих цена енергије на националном нивоу. Између освежења, бесповратних доприноса, отпуштања, економских бонуса, запошљавања у здравству, итд., исплаћено је најмање 2020 милијарди евра између 2022. и 180. године. Овоме се мора додати још 91 милијарда која је у 2022-2023. послужила за ублажавање повећања рачуна за струју и гас. Углавном, у последње четири године држава је исплатила преко 270 милијарди евра којима је у великој мери успело да „анестезира“ економске потешкоће које су „свалиле“ на Италијане почетком деценије. Други се, међутим, тиче опоравка потрошње домаћинстава и улагања у грађевинарство, што је, у двогодишњем периоду 2021-2022, највише погодило Југ. Коначно, трећи се може приписати наглом порасту бруто фиксних инвестиција на југу, што је, такође, захваљујући ресурсима које је ПНРР ставио на располагање, посебно погодило грађевински сектор.
• Потешкоће остају
Упркос управо поменутим позитивним сигналима, општа ситуација на југу је и даље критична. Као иу остатку земље, у току је нагло успоравање привреде које би због инфлације и последичног повећања каматних стопа које одлучује ЕЦБ, могло да нас гурне ка јесени пуној замки. Штавише, не заборавимо да критична питања која су увек мучила Југ још увек чекају решење. Стопа незапослености, посебно међу младима и женама, остаје веома висока, ниво сиромаштва и социјалне искључености је забрињавајући, инфраструктурни дефицит представља препреку развоју, а ефикасност јавне управе је међу најгорима у Европи. Међутим, постоје знаци који могу да дају суштину прекретници и могли би да се консолидују ако у наредне три године успемо да добро потрошимо све ресурсе које је ПНРР доделио југу.
• Пребродили смо пандемију, високе рачуне и инфлацију боље од било кога другог
Између 2019. (препандемијска година) и 2023. наша земља је забележила ниво раста значајно већи од оног који бележе наши главни европски конкуренти. Ако је за поређење раст БДП-а у Италији порастао за 2,1 одсто, у Француској је износио +1,2 одсто, док је у Немачкој био само +0,3 одсто. Чак и Уједињено Краљевство, иако више није у ЕУ, може да рачуна на занемарљиву разлику у расту од +0,1 одсто.
• Ломбардија, Венето и Трентино Алто Адиђе покрећу раст
Чак и ако раздаљине између наших региона буду „милиметри“, Ломбардија ће 2023. године бити покретачка снага раста БДП-а са прогнозом раста од +1,29 одсто. Следе Венето са +1,24 одсто, Трентино Алто Адиђе са +1,23 одсто, Лацио са +1,18 одсто и Пијемонт-Валле д'Аоста са +1,17 одсто. Кампанија затвара ранг са +0,86 одсто, Молизе са +0,84 одсто и, коначно, Базиликата са +0,82 одсто. Региони који се још нису опоравили од колапса БДП-а који се догодио 2020. (година „избијања” пандемије) су Калабрија са негативним диференцијалом од 2019 у односу на 0,25, Молизе од 0,83, Валле д'Аоста од 0,88 , Лигурија од 2,02 и, посебно, Тоскана која тек треба да „поново освоји“ чак 3,22 поена БДП-а.
• Асколи, Милано, Венеција и Трапани су најчеститије покрајине
На покрајинском нивоу, међутим, Асколи Пицено води у рангирању раста за 2023. годину са повећањем додате вредности у односу на прошлу годину од 2,10 одсто. Следе Милан са +1,86 одсто, Венеција и Трапани оба са +1,85 одсто, Сондрио са +1,81 одсто и Верона са +1,76 одсто. На зачељу, међутим, видимо Мацерату на трећем са последњег места са +0,25 одсто, Вибо Валентију на претпоследњем са +0,07 одсто и, на крају, Горицу са +0,04 одсто.