Бергамо, Варезе, Ла Специја и Леко су покрајине у којима се највише осећа кредитна криза за веома мала предузећа
Сада је кредитна криза: у последњој години за коју су подаци доступни (август 2023. у поређењу са истим месецом 2022.), живи банкарски кредити италијанским компанијама смањени су за 7,7 одсто. У апсолутном износу, смањење је износило 55,8 милијарди евра. Смањење за предузећа са мање од 20 запослених износило је 8,7 процената; они већих димензија, међутим, претрпели су нешто ограниченији „рез“, односно 7,5 одсто.
Имајте на уму да компаније са мање од 20 запослених чине приближно 98 процената укупних компанија у Италији.
СОС је покренула Канцеларија за истраживање ЦГИА.
Који су узроци ове кредитне кризе? Уопштено говорећи, постоје најмање три и веома су уско повезане једна са другом. Укратко, то су:
- повећање каматних стопа које је ЕЦБ наметнула у прошлој години учинило је задуживање веома скупим. Стога су многе компаније, посебно средње/велике, радије прибегле облицима самофинансирања;
- пад обима кредита повезан је и са успоравањем националног БДП-а што је условило пад тражње за кредитима;
- банке имају мање расположиве ликвидности и зато што морају да врате средства ТЛТРО-а ЕЦБ (још 174 милијарде евра до септембра 2024.) и зато што се финансирање смањило.
Комбинација ових појава натерала је многе институције да „жртвују“ најкомпликованији кредит: то јест, да се дају веома малим предузећима која, генерално, имају релативно веће прелиминарне трошкове и веома напорно административно управљање.
• Ризици и шта да се ради
Без ликвидности компанија, посебно мала, не може да инвестира, често је принуђена да одлаже исплате добављачима иу најкритичнијим случајевима почиње да не исплаћује редовно плате запосленима. Да све ово не би довело до дефинитивног затварања пословања или, још горе, да власници склизну у мрежу коју шире криминалне организације које су у овим тренуцима увек на располагању да позајме новац предузећима у тешкоћама, неопходно је да Влада да одмах интервенише, рефинансирајући Гаранцијски фонд за МСП који је био ојачан током Цовид периода. Захваљујући овом ревидираном алату, многе кредитне институције би се нашле у позицији да позајмљују новац без икаквог ризика од драматичног повећања несолвентности. Подсећамо да је у периоду од марта 2020. до јуна 2022. године, за подршку малим и средњим предузећима погођеним ванредном ситуацијом пандемије, Гаранцијски фонд гарантовао преко 256,8 милијарди евра кредита.
• Међу малим предузећима, најјача кредитна криза се догодила дуж јадранске обале
Међу предузећима са мање од 20 запослених, у прошлој години (август 2023. у односу на исти месец 2022.) смањење кредита износило је 10,6 милијарди евра (-8,7 одсто). Тренутно је укупан износ банкарских кредита датих веома малим предузећима 111 милијарди евра. Најважнија регионална контракција односила се на регион Марке (-11,1 одсто једнако апсолутној вредности од -421 милион евра). Следе Венето (-10,2 одсто једнако -1,3 милијарде евра), Фриули Венеција Ђулија (-10,1 одсто одговара -265 милиона евра) и Ломбардија (опет -10,1 одсто једнако -2,3 милијарде евра). Најмање "критичних" ситуација било је на Сардинији (-6,7 одсто једнако -178 милиона евра), у Трентину Алто Адиђе (-6,4 одсто једнако -515 милиона евра) и, посебно, у Лацију (-6,3 одсто једнако -481 милион евра).
• Највише погођена мала предузећа су у Бергаму, Варезеу, Ла Специји и Леку
Коначно, на нивоу покрајине, мала предузећа која су највише погођена кредитном кризом била су она у Бергаму (-13,1 одсто што је -328,5 милиона евра), Варезеу (-12,7 одсто и -182,1 милион евра), Ла Специји (- 12,5 одсто и -47,2 милиона евра), Леко (-12,4 одсто и -82,8 милиона евра), Анкона (-12,1 одсто и -127,4 милиона евра), Изернија (-12 одсто и -12,2 милиона евра) и Пезаро-Урбино (-11,9 одсто једнако -116,7 милиона евра). Међу онима које су претрпеле најугроженији пад бележимо мале компаније које се налазе у покрајини Јужна Сардинија (-5,1 одсто једнако -20,3 милиона евра), у ПА Болцано (-4,7 одсто и -255 милиона евра) и, на крају , Гросето (-2,7 одсто једнако -25,6 милиона евра).