Бајден грми из Лос Анђелеса: "Знам, многи су мислили да претерујем, али сам знао да имам чврсте информације да предвидим предстојећу Путинову агресију. Није било питања, али Зеленски, као и многи други, није желео да нас саслуша".
Одговор из Кијева није се дуго чекао. Портпарол украјинског председника, Сергеј Никифоров, подсетио како Бајден e Зеленски чуо три или четири пута пре инвазије, па је фраза "није хтео да чује„Вероватно би требало да се разјасни. И зато што је Зеленски позвао западне партнере да одмах примене пакет превентивних санкција Русији.
Послије је твитовао Михаил Подољак, саветник украјинског председника: „Да смо у јануару почели да добијамо тешку артиљерију, ситуација би била другачија”.
Истина се може прочитати на ратишту где Украјина губи Донбас и око 200 људи дневно. Због шездесет потребних батерија дугог домета, САД су послале само четири. Они су ирелевантни да би преокренули судбину сукоба.
У међувремену се наставља дебата о слању другог наоружања у ЕУ и НАТО. Одлуке на наредним самитима Г7 и НАТО-а заказаним за крај месеца биће фундаменталне.
Западне санкције не утичу на економију Москве
Фубини у Репубблици говори оно што многи посматрачи подржавају већ неко време:неефикасности западних санкција на руску економију.
Европа и САД забрањују Москви да дира у евре и доларе које добија за енергенте који се по високим ценама продају на Западу. Којим путевима иде московска ризница? Руске банке без санкција углавном не примењују међународне рачуноводствене стандарде (МСФИ), па би могле да управљају црним фондовима у страним валутама. А Кетрин Белтон у „Путиновим људима“ (Тезејев брод) документује како је ова пракса актуелна у Путиновој Русији.
Чак и ако је тешко покушати говорити, то су бројеви. Министарство финансија Москве је до сада известило о извршењу буџета у прва четири месеца године, укључујући прва два месеца рата и санкција. Ово уопште не изгледају као бројке економије која би, према Међународном монетарном фонду, требало да се смањи за скоро десетину 2022. године. Само у прва четири месеца ове године приходи руског буџета повећани су за 34% у односу на исти период прошле године, за еквивалент од 43,8 милијарди евра (3,3% бруто производа земље).
У прва четири месеца 2022. године унос у документу који се односи на оперативне податке о обиму прихода расте за 90% (већим делом од енергената гаса и нафте) у односу на исти период прошле године, уз скок на 2021. еквивалентно 27 милијарди евра.
Када би Москва била у стању да одржи исти темпо током текућег буџета, додатни приходи би били довољни за финансирање скоро свих војних трошкова (100 милијарди до 2023.).
У експанзији је и извршење јавних прихода невезаних за енергетику, који у априлу расту на годишњем нивоу, за 5,4%.
Путин успева, упркос санкцијама, да одобре мере подршке приходима. На пролеће је исплатио једнократни бонус у износу од седам милијарди евра за породице са децом од осам до 18 година и усклађивање пензија са инфлацијом од 25 милијарди евра за 2022. и 2023. годину.
Чак успева да исплаћује бенефиције и пензије на окупираним украјинским територијама, као на пример у Херсону.