После атомске бомбе, вештачка интелигенција је та која ће означити почетак тоталног рата. То није фраза случајно бачена.
Кинески председник Си Ђинпинг је већ најавио да је „до 2030. Кина ће бити суперсила у области вештачке интелигенције (АИ)".
Чак је и Владимир Путин истог мишљења“.ко год доминира АИ заповедаће 21. веку".
Ла Стампа пише да је на технолошком самиту, који је организовао Блумберг у Сингапуру, бивши министар финансија Џорџа В. Буша, Хенк Полсон, рекао „пада нова гвоздена завеса између САД и Кине, ми живимо у Другом хладном рату".
Чак је и Хенри Кисинџер, стар 95 година, потврдио да Запад нема стратегију да избегне конфронтацију са Кином у овој новој и опасној димензији.
Министру одбране Матису није страна узбуна коју је подигао Кисинџер, толико да као црв свакодневно обавештава председника Доналда Трампа о тој теми.
Вештачка интелигенција представља прави „вулнус“ између САД и Кине. Европа се, с друге стране, бори са хиљаду унутрашњих противречности, где још увек мислимо на неуспеле национализаме.
Развој програма о вештачкој интелигенцији нужно захтева поседовање три димензије:
- брдо података;
- алгоритми способни да их поређају и добију кохерентне наративе;
- моћни и софистицирани рачунари за извођење операција, захваљујући машинском учењу и техникама учења уз помоћ;
Америка је испред са алгоритмима и компјутерима, Кина, међутим, са подацима. Највећа америчка потешкоћа је што Фејсбук, Гугл, Амазон и Епл не желе да деле своје податке са владом. Кинеска влада, међутим, захтева да Алибаба, Баиду, иФлитек, Тенцент сви заједно сарађују на Плану вештачке интелигенције, у посебној Националној групи.
Кина, притом, има тоталну друштвену контролу, кроз обраду милијарди података алгоритмима и мега компјутерима.
Затим, док су радници Гугла тражили од компаније да обустави учешће у војном програму Мавен, који слике тумачи путем вештачке интелигенције, Кина је већ направила сличан програм који се тестира у Зимбабвеу и Венецуели. Неки подаци који нам помажу да боље разумемо претњу. 25% дипломаца информатике у Америци је кинеског порекла, а аустралијски истраживачки центар Стратегие Полици Институте је сигуран да је кинеска војска већ инфилтрирала 3000 официра, прерушених у научнике, на америчке и европске универзитете да би украли протоколе и податке.
Стога аналитичари већ говоре о „Инфоапокалипси“, информационом рату који је способан да лажним вестима паралише тржишта, јавно мњење, па чак и свакодневни живот.
Проблем нас наводи на размишљање о другом питању: колико вреди поверљивост наших личних података у поређењу са безбедношћу земље?
САД и Кина су већ наоштриле своје оружје, док је Европа недавно лансирала ГПДР, нову, врло строгу регулативу заједнице за исправно складиштење и обраду личних података од стране јавних институција и приватних компанија.