Иран, Трамп мекши: они не поштују договор, ми не повећавају казне
Предсједник Трумп жели спасити образ САД -а о најгорем споразуму икад потписаном, како га сам Трумп назива. Саветници за националну безбедност једногласно су препоручили Трумпу да не потврђује поштовање Техерана споразума, али и да не траже од Конгреса да уведе нове санкције Исламској Републици, што би могло довести до краја споразума. Вашингтон жели да сарађује са Конгресом и европским савезницима како би извршио нови притисак на Иран, према стратегији коју су развили саветник за националну безбедност, ХР МцМастер и његов тим. Стратегија која, међутим, предвиђа да се нуклеарни споразум који је потписао Барак Обама задржи непромењеним, барем за сада. Важност одржавања споразума са Техераном јуче је поновио министар одбране Јамес Маттис, према којем је останак у договору, договорен и са другим светским силама, у интересу Сједињених Држава. Конгрес тражи од предсједника да сваких 90 дана потврђује иранско поштовање споразума, а према ријечима међународних инспектора и највиших америчких војних власти, Техеран испуњава своје обавезе. Према закону, након председниковог одбијања, Конгрес има 60 дана да одлучи да ли ће поново увести санкције укинуте споразумом. Очекује се да ће Трумп своју одлуку објавити почетком сљедеће седмице; тада ће Бела кућа притиснути републиканце у Конгресу да их спречи да гласају о увођењу санкција. Заузврат, Трумп обећава да ће започети нову кампању против Ирана, посебно против његове подршке екстремистичким групама, почевши од Хезболаха. До сада је Трамп потврђивао усаглашеност са споразумом у априлу и јулу.
Увид у Споразум
Западне земље сложиле су се да постепено укину економске санкције уведене Ирану посљедњих година, док се Иран сложио да ограничи свој нуклеарни програм и дозволи периодичне провјере УН -а на својим нуклеарним постројењима (постројења за која Иран каже да се користе само за развој нуклеарне енергије у цивилне сврхе , а не у војне сврхе како то оптужују западне земље).
Ево главних очекиваних тачака из споразума између Ирана и великих сила потписан 14. јула 2015. у Бечу.
- Иран ће смањити своје могућности обогаћивања уранијума за две трећине. Објекат за обогаћивање ће престати Фордов уранијум;
- Залихе нискообогаћеног уранијума биће смањене на 300 килограма, што је 96 одсто мање. То ће се постићи или разблаживањем или слањем дела залиха из земље;
- Језгро реактора нуклеарне електране Арак биће уклоњено и биће пројектовано тако да не може производити значајне количине плутонијума.
- Иран ће дозволити инспекторима Међународне агенције за атомску енергију (Аиеа) да уђу на нуклеарне локације, укључујући и војне, у случају да УН посумња на активности везане за обогаћивање уранијума. Независна комисија ће то проценити од случаја до случаја, а Иран ће имати три дана да да овлашћење. Инспектори ће моћи да дођу само из земље која има дипломатске односе са Ираном.
- Након што Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) потврди да је Иран спровео договорени нуклеарни план, Уједињене нације, Сједињене Државе и Европска унија ће укинути санкције.
- Ограничења у трговини оружјем с Ираном остају на снази до 2020. године, а ограничења за пројектиле и балистичку технологију до 2023. године.
Ако постоје сумње да Иран није испоштовао нуклеарни споразум, комисија ће покушати ријешити то питање у наредних 30 дана. Ако комисија не реши сукоб, надлежност би прешла на Савет безбедности УН. Вето сталног члана Савета значио би поновно увођење санкција.