Смрт Америци, смрт Израелу, две главне пароле иранског режима треба да нас наведу да преиспитамо западни приступ политици Техерана.
би Массимилиано Д'Елиа
Напад Хамаса 7. октобра у близини појаса Газе уско је повезан са улогом Ирана на целом Блиском истоку. Иран се мешао у ирачку политику подржавајући своју шиитску браћу, спречио је стабилност у Либану преко Хезболаха и жели да спречи Израел да се по сваку цену приближи арапским земљама и самим Палестинцима. За Иран, Израел је западни уљез у колевку исламизма. Техеран, који се већ бори са снажним народним негодовањем у себи, страхује да би покушај западњачења Блиског истока од стране Америке преко Израела могао да одјекне широм исламског света са очигледним последицама на сам теократски режим.
Израел је, међутим, данас схватио да за опстанак мора уништити Хамас, без обзира на цену, чак и ако Американци нагињу мање крвавим решењима како не би запалили цео регион, што је критичан услов за реализацију иранског пројекта и можда и руски. Није случајно што је Бајден распоредио две летелице спремне да интервенишу у случају иранских амбиција преко Хезболаха.
Кључна тачка стога остаје Иран, јер је захваљујући својим приходима од нафте у стању да са огромним сумама финансира терористичке групе које су с њим повезане, које дестабилизују блискоисточно подручје, преносећи тако антизападни пројекат. Грешка Запада могла би бити у томе што је мислио да може коегзистирати са Ираном, користећи узицу економских санкција.
Председник Барак Обама једном је рекао да наши пријатељи на Блиском истоку морају да науче да деле суседство са Ираном. Америчка политика према Ирану је увек била двосмислена. Обама је желео договор, док је Трамп желео максималан притисак. Под садашњом администрацијом, спровођење санкција на извоз иранске нафте је ублажено, а иранске резерве они су са 4 милијарде долара годишње отишли на 40 милијарди, река новца у корист терориста који су прихватили ствар под слоганом смрт Америци и смрт Израелу.
Политика од Сједињене Америчке Државе, ЕУ, Велика Британија и Аустралија требало би да буде једнозначно и строже, да одлучније користи метод санкција за осиромашење режима. Истовремено, биће неопходно подржати иранско становништво кроз исправно ширење информација путем радија и интернета, можда и коришћењем интернета бесплатно Старлинк di Елон Муск, да би се избегла цензура. Оно што је извесно јесте да данас санкције Запада можда више немају ефекта јер Иран већ дуго води дијалог са Русијом, Кином и Индијом и то не само у погледу војних снабдевања. У јануару 2024. Иран ће се придружити групи земаља које припадају Брицс (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка).
Пред нама су, дакле, дуги ветрови рата.
Пријавите се на наш невслеттер!