(би Массимилиано Д'Елиа) Израел се свети након кукавичког напада Хамаса 7. септембра, покрећући немилосрдни напад на појас Газе (Операција Гвоздени мач) са јединим циљем да се дефинитивно искорени група милиција која је на власти од 2006. године. Ако икада успе да победи у рату, шта ће бити следеће? До данас још увек није било дискусије или дискусије о последицама, односно када ће сви циљеви Тел Авива бити постигнути и када ће се морати одлучити о судбини 2,3 милиона Палестинаца који живе у Гази.
Прошлог уторка директор Израелског савета за националну безбедност Тзацхи Ханегби тако је коментарисао после сукоба: "Очигледно размишљамо и бавимо се овим питањем, а то подразумева процене Савета за националну безбедност, војске и других актера. Не знамо сигурно шта ће бити, али оно што знамо је шта неће бити“, мислећи на израелски циљ искорењивања Хамаса.
Израел, наиме, овога пута не жели и не може да погреши јер мора да се освети за 1400 жртава 7. септембра у очима свог народа и да поврати своју међународну репутацију после предиктивне слабости (никад раније) своје интелигенције.
Због тога је позвала својих 360.000 резервиста са пола света и почела да бомбардује малу палестинску енклаву без престанка.
Најављена израелска копнена инвазија још није почела, али према властима у Гази, 3.500 Палестинаца је већ убијено у бомбардовању из ваздуха, од којих су око трећина деца, што је рекорд у поређењу са било којим другим претходним сукобом између Хамаса и Израела.
Декларисана израелска стратегија је, дакле, уништавање инфраструктуре Газе, чак и по цену великог броја цивилних жртава, гурање становништва енклаве према египатској граници и лов на Хамас експлозијом лавиринта подземних тунела које паравојна група је изградио током времена за обављање својих операција.
Мудра улога Беле куће
У Белој кући и унутар арапског света појављују се неке сумње и подстиче забринутост. Страхује се да Израел, иако је развио ефикасан план за наношење трајне штете Хамасу, још није формулисао Излазна стратегија након сукоба.
Бајден, јуче у посети Израелу, рекао је да је, чак и ако је потребно да се правда Хамасу, избегне грешке попут оних које су починили Американци после напада 11. септембра 2001. (Авганистан, ур.). Бајден је тада желео да разјасни да је „Огромна већина Палестинаца није Хамас. Хамас не представља палестински народ".
Бајденова посета Тел Авиву, према експертима, организована је да би људи натерали да размишљају Бењамин Нетањаху о питањима као што су пропорционална употреба силе и дугорочни планови за Газу пре почетка копнене инвазије.
Урбани герилац који плаши војску
"То је подземни град тунела због којих тунели Виетконга изгледају као дечја игра„рекао је регионални стручњак, мислећи на комунистички герилски рат који је изазвао америчке трупе у Вијетнаму. Други локални војни стручњаци рекли су Ројтерсу да је наоружано крило Хамаса, бригаде Еззедине ал-Касам, организовали су се да се супротставе инвазији, постављајући противтенковске мине и експлозивне замке за заседу непријатељских снага.
Чак иу Вашингтону сумњају у потпуни успех израелске војске, односно у могућност да ће успети да потпуно униште Хамас. И даље у Белој кући не мисле да Израел жели да задржи територију Газе или да је поново окупира.
Цео регион у превирању
Широм региона постоји бојазан да би рат могао да експлодира изван граница Газе, а либански Хезболах, подржан од Ирана, потенцијално отвара нове фронтове подршке Хамасу.
Ирански министар спољних послова Хосеин Амир-Абдолахиан упозорио на могућу „превентивну“ акцију против Израела ако овај нападне Газу. Прошлог викенда је изјавио да Иран неће стајати по страни ако Сједињене Државе не успеју да обуздају Израел.
Арапски лидери рекли су америчком државном секретару, Антони Блинкен који се, док осуђују Хамасов напад на Израел, противе колективном кажњавању обичних Палестинаца.
Да би одбио амбиције Хезболаха из Либана и паравојних група из Сирије (које је Техеран увек подржавао), Вашингтон је послао два своја носача авиона (УСС Еисенховер и Г. Форд) у источни Медитеран, чак и ако нема трага да америчка војска може да пређе са позиције одвраћања на директно учешће.
Према регионалним изворима, Вашингтон предлаже да се ревитализује Палестинска управа (ПА), која је изгубила контролу над Газом од Хамаса 2007. године, иако постоје јаке сумње у способност ПА или било ког другог органа да управља обалском енклавом у том случају да је Хамас уништен, или сведен "на минимум".
Стога размишљамо о могућој интервенцији УН као лепку између Палестинске власти, Саудијаца и Египћана, или о интервенцији коалиције коју предводе САД и ЕУ за мисију спровођење мира да покуша да оживи слободан појас Газе без ограда, а затим да започне процес детанта инспирисан Абрахамов споразум из 2020. Можда су ово превише утопијска размишљања јер је већ прошло 75 година између ратова и непрекидних тензија да бисмо покушали да размотамо претерано закутан клупко, чије конце повлаче или развлаче разни актери, не само регионални.
У међувремену, позиви на стварање хуманитарних коридора унутар Газе и путева за бекство за палестинске цивиле изазвали су снажну реакцију арапских суседа, јер се плаше да би израелска инвазија могла да изазове трајни нови талас масовног расељавања.
У међувремену Отворен је прелаз Рафа између Газе и Египта. Ово су јавили локални извори према којима су сада у току логистичке припреме за увођење хуманитарне помоћи у Газу и омогућавање изласка страних држављана и Палестинаца са двојним држављанством.
Пријавите се на наш невслеттер!