Гурање и повлачење спољне политике председника САД Доналда Трампа се наставља. Политика реторике, помешана са политиком претњи, била би део стратегије коју је проучавао амерички тајкун. Пракса која се широко користи у области великог бизниса. Шаховска табла на којој противници, пре него што направе праве потезе на столу за игру, оркестрирају најразличитије могуће убедљиве и одвраћајуће кампање како би противника довели у најповољнијем правцу. Тако се амерички председник "бави" међународном политиком. Јасан пример је оно што се дешава са Ираном, где се претње да ће се повући из нуклеарног споразума из 2015. године и увођење нових санкција чине да се Иран, који се бори са важним и ендемским унутрашњим проблемима, осећа увек на ивици бритве. Мајсторски створена тензија изазива слабе реакције у земљама које су погођене Трамповом реториком. На пример, Иран је запретио затварањем Хормушког мореуза - важног чворишта у области за промет нафте. Кина је запретила да ће САД увести трговинске санкције од око 60 милијарди долара. Притисак и потез који, мимо имплементираних стратегија, често утиче на трговинске односе трећих земаља, попут Италије, која је први европски трговински партнер Ирана.
Конкретно, локалне компаније су временом обезбедиле да Италија, са разменом од 5 милијарди евра 2017., постане први комерцијални партнер Техерана, надмашивши Француску и Немачку.
Саце је недавно известио да потенцијал за раст извоза у Техеран премашује 2,5 милијарди у 2018. (+ 45% у односу на 1,75 милијарди у 2017.). С друге стране, 27 милијарди су меморандуми о разумевању које су већ потписале италијанске компаније почев од 2016.
Нафта и гас, логистика, инфраструктура, медицина, прерада пластичних материјала и висока механичка технологија, то су водећи сектори Маде ин Итали који би се могли "прогутати у нигдје" или у спирали вјероватнијих оштријих санкција сад.
Иран, осим што је прва земља у свету по резервама природног гаса, четврта по резервама сирове нафте, има за циљ да преко 100 милијарди страних инвестиција убрза раст домаће индустрије. Само Ени би, на пример, имао око 50 пројеката производње и истраживања са Ираном. Али радови започети 2016. године са Ираном утичу на гасовод Саипем (4,5 милијарди), инфраструктуру Гавио групе (4 милијарде), челичане Даниели (резервни делови у аутомобилском сектору: 3,8 милијарди) милијарди) и снабдевање авиона Атр-Леонардо (400 милиона). Фс тада има уговор од 3,5 милијарди о великим брзинама. Али постоји и споразум са Енелом и са Сеа Аеропорти.
Укратко, импресивна мрежа комерцијалних берзи која, међутим, види Дамоклов мач у слабости реализације, што такође наноси губитке на берзи. Међутим, лојалност Италије према Сједињеним Државама има цену.