На Балтичком мору, током форума „истина и правда“ на северозападу Русије у Калињинграду, Владимир Путин, након што је јуче најавио постојање супер ракете, говори о новој мисији Русије. 
Порука нацији није била само најава предизборне кампање, већ даља прекретница у спољној политици. Касније, у интервјуу НБЦ Невс са Мегин Келли, руски председник Владимир Путин негирао је "нови хладни рат", оптужио је Сједињене Државе за трку у наоружању, али рекао је да су нова тестирања система наоружања била "успешна". Друга темељна ствар је показати да Источна Европа постаје подручје високе напетости, у којем су концентрисане снаге две војне велесиле. Слетјевши овде у јуну прошле године, руски министар одбране Сергеј Шојгу рекао је да се ситуација у близини руске западне границе "погоршава". Убрзо пре тога, на небу изнад међународних, а самим тим и неутралних вода Балтичког мора, авиону којим је летео Шојгу пришао је НАТО Ф-16. Одмах након што је руски ловац Су-27 интервенисао и умешао се између авиона којим је министар летео и НАТО авиона, чинило се да је то сцена која подсећа на време хладног рата. После тога, у јануару 2018. Москва је преко ТВ канала ДефенсеСвезда ставила до знања да је изградња зоне за размештање оперативно-тактичких ракетних система Искандер-М завршена у близини Калињинграда. Комплекси Искандер-М способни су да погађају циљеве на дометима до 500 км. Састоје се од две врсте пројектила: балистичке и крилате. Комплекси су дизајнирани за циљање непријатељских система, противракетне и противваздушне одбрамбене опреме, авиона и хеликоптера и инфраструктуре. Раније је литвански министар одбране Раимундас Цароблис звучао више него аларм за балтичке земље: Русија ће континуирано распоређивати комплексе Искандер у Калињинградској регији. Касније је ову информацију потврдио Владимир Шаманов, шеф Одбора за одбрану Државне думе. Тада је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изразио незадовољство позиционирањем тактичких ракетних система у Калињинградској регији. Такође је позвао на већу транспарентност и јасноћу у вези са тим питањем. Руси су Алијанси одговорили да су одговорили на размештање база америчке противракетне одбране (АБМ) у Румунији и Пољској. База противракетне одбране у Румунији већ ради, док ће база у Пољској бити оперативна до ове године. Поред 4 батаљона од по 1.000 људи у Пољској и на Балтику. САД су често објашњавале размештање противракетног штита као заштиту од било каквих иранских пројектила. За Москву би објашњење било тешко веродостојно; с друге стране, хипотетичка борба против руског ракетног штита изгледала би веродостојније. Европа би се, дакле, нашла усред овог хипотетичког бојног поља.
