(аутор: Гиованни Боззетти- Прес Амбиентхесис) Превазилазећи глобалне еколошке изазове који нас очекују, све више страних земаља данас гледа на наше. Можда ће звучати чудно замислити Италију као модел одрживог предузетништва и еколошки свесног развоја, када су нам од Торина до Падове, пролазећи кроз Милано, градови засићени смогом и опасно загађени. Умјесто тога, Италија се данас види, такође захваљујући односу Италије и Кине за сарадњу започетом 2000. године ради заштите околиша, као технолошка изврсност како у сектору одрживог развоја и обновљиве енергије, тако и у новим облицима кружне економије. Дубоко искуство наших компанија, и наше земље уопште, у сектору заштите животне средине омогућило је у ових 15 година да обучи више од 10 хиљада представника владе (укључујући садашњег кинеског министра животне средине), истраживачких института и приватни сектор у оквиру СИЦАБ-а (кинеско-италијанске изградње капацитета), програма високог образовања, који је промовисало италијанско Министарство животне средине и покренуло у сарадњи са Кином, једном од земаља која је до пре неколико деценија била светски лидер у области заштите животне средине заштите. Заштита тла и управљање водним ресурсима, контрола и смањење загађења ваздуха, управљање отпадом и одрживи урбани развој, о специфичним кинеским потребама, програм напредне обуке, од израде Кјото протокола до Париских споразума, успели су да се прилагоде променама у временски услови и нови еколошки изазови, посебно они који се односе на климатске промене у току, делују као ефикасно оруђе у новим политикама заштите животне средине.
Можда ће некога изненадити да је гигант попут Кине, након година економског раста без икакве пажње на ефекте на животну средину, одлучио да уложи 360 милијарди долара у обновљиву енергију до 2020. године и изабрао је Италију као референтну тачку за изврсност у обучавању кинеских лидера у сектор одрживости. У мају је кинески председник Си Ђинпинг, говорећи на састанку на високом нивоу, који је дао линију заштите животне средине, објавио рат загађењу наводећи да: «Кина ће предводитиà узорна битка против загађења и носачаà еколошка цивилизација на новом нивоу ". Сутрашња Кина обећава, од данас, да ће више енергије посветити промоцији еколошке цивилизације и рјешавању еколошких проблема, будућим циљевима који превазилазе Италију и вриједностима и вјештинама које кинеска влада и компаније уносе своју земљу захваљујући овој блиској сарадњи.
Кинеска влада улаже озбиљне напоре да смањи утицај индустријског сектора на животну средину (на пример, од јануара су наметнути порези на загађиваче које емитују хемијске компаније); Владини званичници сада имају централни ниво који је увео КПИ за заштиту животне средине, са снажним личним подстицајима за спровођење прописа који су раније могли бити занемарени у корист циљева раста. Последњих месеци, земља је такође донела важну одлуку да престане са увозом пластичног отпада због његове превише загађујуће обраде, (избор који ће имати последице по многе друге индустријски развијене земље и који је већ генерисао растућу потражњу за нерециклираном пластиком једнаком на око 3-4% глобалне потражње). Кинеска влада такође улаже све веће напоре у борби против загађења ваздуха, подстичући потрошаче да пређу на већи проценат гаса у мешавини енергије, у коме још увек доминира угаљ (преко 60% примарне потрошње енергије у земљи). Пре само неколико дана, Државно веће Кине објавило је такозвани „Трогодишњи акциони план за победу у бици у одбрани плавог неба“ са циљем смањења укупних емисија главних загађивача ваздуха и гасова са ефектом стаклене баште емисије и ситни прах пречника нижег од ПМ2.5. А резултати данас почињу да стижу са градом попут Пекинга, на пример, који је 2017. имао бољи квалитет ваздуха и воде, рекорд у поређењу са прошлом деценијом када је кинеска престоница доживела 226 дана са чистим ваздухом у 2017. години, тј. 28 дана више него претходне године, такође је смањен број дана са великим загађењем, који је са 39 порастао на 23.
Кина је тако кренула у прогресивни прелаз ка економији која је више фокусирана на потрошњу, али која, у поређењу са прошлошћу, истовремено посвећује већу пажњу питањима животне средине, имајући у виду и потенцијалне могућности које овај сценарио нуди.
Кинески избор да изаберу Италију за главног партнера у овој борби против загађења не треба нимало да изненади, у ствари, у нашој земљи постоји много технолошке изврсности у овој области, чак и ако се, нажалост, пречесто препознају шире. у иностранство него овде (важна цифра у том погледу је управо извоз у Кину који је последњих година порастао за 30%). Сам Амбиентхесис, који представља у Италији, једног од главних интегрисаних оператера у сектору санације животне средине и управљања индустријским отпадом, као и у инжењерским активностима у области заштите животне средине, изабрала је кинеска влада међу главним европским компанијама за заштиту животне средине и позвала је прошле године на "Кинеској међународној изложби и конференцији о заштити животне средине 2017" (ЦИЕПЕЦ 2017 - Међународни сајам у Пекингу), да испричају и поделе своје искуство, вредности и вештине и, штавише, представе своје најсавременије технологије у области "прања тла" „пред властима кинеског Министарства заштите животне средине. Иновативни системи који омогућавају извођење интервенција санације типа "на лицу места", односно на одређеним подручјима градилишта, омогућавајући значајно ограничавање укупног утицаја на животну средину и смањење одлагања "ван локације", односно ван локације. Након Екпо -а, 17 циљева одрживог развоја УН -а и Париског споразума, порасла је свијест да Италија може понудити квалитетне производе и технологије који задовољавају одрживе критеријуме. Изузетност која је сада призната у целом свету. Нови изазов сада представља обука: старе и нове професије могу и даље расти суочавањем са новим изазовима одрживости и заштите животне средине. Проблем италијанског система одувек није био недостатак знања, већ неадекватна способност да се зна како то искористити у великим размерама. По мом мишљењу, фокус на обуку могао би бити управо најбољи начин за постизање широких економских резултата, гарантујући италијанским компанијама да се могу успешно наметнути чак и на огромном тржишту попут кинеског.