Немачка попушта Путину и поправља турбину за гасовод Северни ток

Рат енергије и жита

(би Массимилиано Д'Елиа) На крају, Путин вероватно успева у свом суманутом плану, који и није тако луд: да поткопа западне демократије које годинама почивају на уверењу о трајном миру гарантованом рођен e Уједињене нације. Мање је убедљив, међутим, утицајЕвропска унија, организација држава која је још увек веома незрела и жртва унутрашњих противречности, тренутно наизглед неизлечива. Све слабији Брисел потврђују догађаји у последњих неколико сати.

Убрзо након почетка украјинског рата, свих 27 али пре свега две најјаче економије у еврозони, Немачка e Француска, изгледало је кохезивно са одлукама Комисије о финансирању и снабдевању Кијевом оружјем. Најхрабрија одлука је била покретање раскошног пакета помоћи (9 милијарди евра) који би Кијев отплаћивао током 25 година и без камате (средства би била покривена „еврообвезницама“ стављеним на тржиште, за које гарантује ЕУ).

Данас се све променило. У то време, Путин још није озбиљно користио своје најмоћније оружје, оно за снабдевање енергијом и пшеницу, оружје које је способно да услови стварни живот, економију, а можда чак и стабилност читавих владиних система. Као зреле крушке које стоје тамо, Џонсонова влада у Енглеској пала је на ивицу пада, док оне којима владају Макрон, Шолц и Драги опасно посрћу, плен унутрашњим потешкоћама након рата (дебата о слању оружја и подршке Украјини, растућа и неодржива инфлација , повећање незапослености, прогнозирани пад БДП-а, повећање миграторних токова из Африке, диверсификовано снабдевање гасом и нафтом и питање глади у Африци, Азији и на Блиском истоку након блокаде украјинске пшенице).

Немачка, како је Фубини писао у Корсери више од месец дана, стога блокира пакет помоћи од 9 милијарди евра коју је Европска унија пружила Украјини. Према Зеленском, Немачка би, поред блокирања финансирања ЕУ, била спремна да прекрши неке санкције Москви како би поново активирала регуларност протока руског гаса, преко Северни ток.

Министар финансија Берлина, Цхристиан Линднер, заправо, он се противи да Брисел прибегне заједничком европском дугу и за украјинску кризу, након што је то учинио и за пандемију.

Гаспром, због техничких проблема због квара Сименсове турбине, најавио је прво смањење снабдевања Северним током за 60%, а затим друго за 90% у трећој недељи јула.

Турбина Сиеменс послат је у Немачку на поправку, али никада није враћен због руских санкција на технолошке производе. У међувремену, Сиеменс је морао да пошаље турбину у Канаду која је заузврат задржала због истих казни.

Министар економије Роберт Хабецк силом затражио и добио поврат турбине: стога није искључено да би турбина, кршећи постојеће санкције, могла да буде враћена у Русију. Хабецк јавно рекао: "У Немачкој су нам потребни капацитети Северног тока за пуњење складишта гаса“.

Немачка попушта Путину и поправља турбину за гасовод Северни ток