Амерички председник Доналд Трумп већ је пре самита најавио да жели да изађе из Париског споразума о клими и изражава став који је у великој мери неспојив са отварањем његових саговорника за глобализовану слободну трговину. Својим мотом "Америка на првом месту" започео је поновне преговоре о споразумима које су САД већ потписале и није искључио употребу протекционистичких мера. Вашингтон позива на оштрије акције и пооштравање санкција Северној Кореји, посебно из Кине. Највероватније ће одбити посредовање које нуди Русија, која предлаже смањење америчког војног присуства у Јужној Кореји у замену за одрицање Пјонгјанга од нуклеарног програма. Са руским председником Владимиром Путином, са којим ће се данас састати, на маргинама самита, Трумп ће готово сигурно разговарати о упадима приписаним Москви на прошлогодишњим председничким изборима у САД. Што се тиче Сирије, с друге стране, изгледа да су две земље склоне дијалогу и блискијој сарадњи, како би се избегло даље погоршање кризе. Немачка је поновила намеру да прво исправи став америчке председничке администрације о глобалној трговини. „Желимо му објаснити да„ Америка на првом месту “не значи„ само “Америка. И ми нисмо додаци туђој политици ”, рекао је немачки министар спољних послова Зигмар Габријел (СПД), који је последњих месеци дао ратоборне изјаве Трампу. Руски председник Путин до сада је изразио само неколико јасних циљева уочи самита. У чланку објављеном у листу "Ханделсблатт" изјавио је да дели приоритете немачког председавања како у погледу трговине тако и у погледу климе, и показао прстом против санкција, за које сматра да су маскирани протекционистички алат. Саветник Кремља Јури Ушаков описао је састанак као "кључан за стабилност и међународну безбедност". Немачка канцеларка Ангела Меркел, као гост, имаће посебну улогу. У Хамбургу би желио заједничко залагање за заштиту климе. Друго важно питање биће помоћ и развој афричких земаља. Дигитализација и Интернет за све до 2025. године биће у центру интервенција канцеларке, поред заштите експлоатисаних малолетника на тржишту рада. Према неким коментаторима, шансе да канцеларка добије конкретне резултате о клими, Африци и слободној трговини су минималне. Турски председник Рецеп Таииип Ердоган жели да Сједињене Државе предају његовог заклетог непријатеља, проповедника Фетхуллаха Гулена - у егзилу у Пенсилванији - за кога криви прошлогодишњи неуспели пуч. Ту је и курдско питање: САД предају оружје милицији ИПГ -а за подршку борби против Исламске државе на сјеверу Сирије, али се те милиције сматрају Турском терористичком организацијом, попут Курдске партије радника (ПКК). Састанак Ердогана и канцеларке Меркел несумњиво ће бити напет, како због притвора новинарке Дениз Иуецел у Турској, тако и због питања везаних за шпијунажу турских обавештајних служби у Немачкој. Ердоган, међутим - подсећа немачка штампа - увек може оспорити пакт о избеглицама са ЕУ. Кинески председник Си Ђинпинг суочиће се са трговинским протекционистичким баријерама и питањем људских права које је прекршила влада Пекинга. Потенцијална тема сукоба у Хамбургу могао би тада бити спор око Северне Кореје, са којом је Пекинг додатно интензивирао трговину. Италијански премијер Паоло Гентилони углавном ће ставити на сто хитну миграцију. У Хамбургу ће сигурно хтјети ово питање поставити као глобалну хуманитарну катастрофу, пошто је већ добио негативне повратне информације на састанку министара унутрашњих послова ЕУ у Талину у четвртак. Међутим, Хамбург ће такође донети низ проблема који погађају Полуострво: висока стопа незапослености, спор економски раст и недавно спасавање неких банака од стране државе. Мало је вероватно да се могу очекивати конкретни резултати у погледу миграната, али ће покушати да се позиционира уз Меркелову и Макрона као трећег важног партнера у Г20.
