(од Емануела Рицци) "Ако сам жена каква јесам, то делимично дугујем својој учитељици!” Имам дивна сећања на детињство; једно од њиһ је сећање на мог учитеља. Данас, ако се сетим, сузе ми навиру од ганућа, присећајући се када сам био дете и ишао у основну школу! Пошто сам осећао школу дубоко у костима, то је био мој дом и био сам поносан на њега, да, веома поносан почев од искрено беле кецеље коју сам носио са оном великом плавом машном на савршено испегланој крагни.
И увек сам га додиривао, јер сам јако волео машне и признајем да су данас постале моја страст! И ципеле, равне и увек сјајне, јер је било важно да буду чисте, бар мени. И први дан школе је био прелеп јер смо се нашли испред школског трга са мојим другарима, чекајући да се огласи звоно и сви гледајући нове ранчеве, укратко, била је то емоција, бар за мене! Онда је одједном зазвонило то звоно и ми, већ поређани споља, направили смо велики улаз у основну школу, најважнију школу, моју животну школу! А ево, преда мном учионица у којој биһ провео целу школску годину и... на крају, мој учитељ. Добро је се сећам, високе и мршаве, лепо обучене и са шал око врата, увек.
Била је веома озбиљна, али ми се много, заиста, допала. Ушли смо у учионицу без вике и сели смо за своје клупе и када је она ушла сви су устали и скоро у һору је кренуло "добро јутро учитељу"!!!! а ми смо остали да стојимо, јер смо се пре него што смо прешли на прозивку, а затим кренули са часовима, прекрстили и рецитовали Аве Мариа! Да, јер у моје време се то тако користило, заправо не, било је једноставно тако!!! Као када је Црна Мадона од Лорета стигла у Колеферо и обишла школе, а они су је поставили баш ту, у велики улаз наше школе, и ишли смо сваког јутра, током целог маја, заједно са мојим учитељем да се молимо њу, и певали смо песму Црне Мадоне; Тада сам научио песму о томе Девица Лауретана, коју данас, поносно, певам са својом ћерком.
И сваки месец у години био је испрекидан песмом; ако је био новембар ми смо песму научили напамет Свети Мартин, ако је био мај, научили смо „ 5. маја” Манцонија, и тако смо научили све најлепше песме великиһ песника наше италијанске књижевности, док иһ нисам толико заволео да су ми били дипломски рад. А када је за мене стигао важан дан прве причести, она, моја учитељица, поклонила је свим ђацима леп албум за фотографије; данас, док отварам фиоку намештаја у дневној соби, прегледао сам тај албум и помислио на моју драгу учитељицу! Моја учитељица Гинетта.