(написао Массимилиано Д'Елиа) НАТО мења своју кожу, из чисто одбрамбеног савеза, под диктатом уметности. 5, на модернију, кооперативну и реактивнију верзију која своју пажњу усмерава ка кризама, на глобалном нивоу, способним да дестабилизују мир и безбедност савезничких земаља. Генерални секретар НАТО-а,Јеан Столтенберг, на завршној конференцији за новинаре, јавно је приметио нову мисију Савеза према „Криза са импликацијама на безбедност свих“.
У неким случајевима је било експлицитније, на пример када се то спомиње „Криза у Либији има директне импликације на регионалну стабилност и сигурност свих савезника“. Посебан интерес, онај за Либију, који потврђује и потврђује став који је влада Драги заузела од почетка свог мандата: не остављати северноафричку земљу у рукама Русије и Турске. Либијски досије је у ствари основни за Италију како због познатих историјских веза и заједничких економских интереса, тако и због контроле и управљања миграционим токовима.
Италија је зато имала оно што је желела, већу и једногласну пажњу према Либији, али и према Сахелу (спремни смо да учествујемо у мисији Такуба), оба одлучујућа подручја за контролу миграционих токова према нашој земљи и Европи, али и против тероризма који , управо из тих области, реорганизује се на структуриранији начин. Због тога су у Либији адресе за интервенције биле јасно написане у завршном документу: треба да стабилизује подручје, промовише националне изборе и недвосмислено разјасниодобрење за привремену владу националног јединства.
Турска. Веома важно, у овом новом курсу је било састанак се одвијао иза затворених врата између америчког председника, Бајден и турског председника Ердоган. На овој врсти састанка, иза затворених врата, заиста одлучујете шта да радите, тачније ако наставити или не односе између држава. Последњих година Турска је доносила све више једностраних одлука отворено у сукобу са НАТО-ом и савезничким земљама. Један пример је куповина руских система ПВО С 400 и усамљена политика у Либији и Сирији. Бајден наводно покушава да ублажи нови Ердоганов османски експанзионизам.
Авганистан. Још једно питање које брине НАТО и немало је Авганистан након тренутног повлачења из Кабула. Од те земље сада се очекује поновна виталност од талибана који би, осим што настављају да производе нестабилност, могли да користе миграционе токове као додатни преговарачки чип и уцену са западним светом.
НАТО новим приступом битно модификује своју институционалну функцију која је синтезу видела у познатој уметности. 5., последњи пут је користио најаву рата Талибанима, након напада на Куле близанце 2001. године.
Данас је Алијанса, како не би изгубила значај на светској сцени, сматрала за сходно да на глобалне изазове реагује са већим ауторитетом, покушавајући да се врати у инструмент равнотеже у међународној политици. Нова и обновљена снага након одлука администрације Бајдена да се врати у НАТО да реши питања од заједничког интереса и да се боље супротстави растућем руско-кинеском блоку.
НАТО остаје НАТО, не умире како би тајкун Доналд Трамп желео. Бајден је тако преуредио карте свог претходника.
