Отворени подаци, или „опендата“, су подаци које може слободно преузети, поново користити и даље дистрибуирати било ко, било гдје и у било коју сврху. Ова једноставна дефиниција, која можда изгледа чак и тривијална, заправо садржи снажан иновативни утицај, који поништава оно што је до сада била консолидована навика, посебно у погледу објављивања докумената и информација на вебу.
Заиста:
- подаци, да би били заиста „отворени“, морају бити доступни у корисном и променљивом формату, без патената или других облика контроле који ограничавају репродукцију. Због тога, у поређењу са форматима који су заштићени ауторским правима, као што су Екцел или Ворд, више волимо формате као што су КСМЛ, ЦСВ и ТКСТ који нису суштински повезани са било којим облицима ограничења;
- подаци такође морају бити доступни јавности са лиценцом за објављивање која омогућава слободан приступ и бесплатну поновну употребу, укључујући могућност њиховог комбиновања са другим базама података, отвореним или не, за њихово обједињавање и уопште за њихово коришћење као дељене информационе имовине. Једино могуће ограничење може бити наметање обавезе навођења извора и дијељења с истом врстом лиценце с којом су изворно издати.
Стога се веома разликује од уобичајених обичаја.
Али зашто је концепт Опендата толико важан? У стварности, он представља један од стубова на којима почива идеја Отворене владе, то је начин остваривања моћи засноване на моделима, алатима и технологијама који омогућавају да јавне управе буду „отворене“ и „транспарентне“ према грађанима . Конкретно, путем отворених података, јавне управе могу учинити податке које поседују доступним свима који их желе консултовати или желе да их користе за креирање апликација и услуга. Идеја је да су такви подаци, као јавни, власништво грађана, те им стога морају увијек бити доступни за сваку (закониту) употребу коју желе користити. Јасно је да све ово представља неку врсту „коперниканске револуције“ у поређењу са типичном визијом институција, јер је створен механизам транспарентности који омогућава свакоме да провери свакодневни рад у ПА. Али осим тога, бесплатни подаци представљају и доступно оруђе компанијама за развој иновативних мултимедијских рјешења, па се на тај начин погодује економији и грађанима се омогућава да имају користи од „јавних“ апликација и услуга које стварају приватници. Штавише, објављивање података у Опендата формату ствара низ практичних предности за грађане, јер је начин приступа подацима Управе уједначен. У исто време, међутим, објављивање у Опендати такође ствара предности самој јавној управи, јер обавезује ЗП:
- да стандардизује његов садржај, користећи отворене формате и, међу њима, одабире најчешће коришћене (на пример, као што је поменуто, кмл, цсв, ткт);
- за интеракцију са корисницима на динамичнији начин, фокусирајући се на „садржај“ информација, а не на „контејнер“.
С обзиром на огромну корисност ОпенДата -е, закон предвиђа посебне обавезе у том погледу за јавне управе. Конкретно, Кодекс за дигиталну администрацију наводи да су подаци и документи које администрације објављују према заданим поставкама објављени као отворени подаци. Стога, почевши од ступања на снагу ове одредбе (18. марта 2013.), податке и документе које јавне управе објављују на мрежи - осим ако нису изричита и оправдана ограничења - треба схватити као отворене податке.
Као последица тога, сада постоји много јавних управа које имају свој посебан портал на коме своје отворене податке стављају на располагање. Избор објављивања отворених података на наменском порталу често произлази из жеље да се ова врста података учини лако следљивом и употребљивом. Јасно је да сви јавни подаци доступни администрацији могу (заиста, морају) бити доступни на порталу Опендата, ако се намјерава пренијети корисницима. На пример, добра је пракса објавити на порталу Опендата све податке који су већ објављени на институционалној веб страници, очигледно користећи отворене формате. Такође је очигледно да је, поред већ постојећих података, могуће креирати информативне садржаје изричито посвећене порталу Опендата. На пример, могу се објавити статистички подаци, подаци о геолокацији, табеле са подацима, подаци о промету и инфомобилности, детаљни извештаји итд. итд. У пракси, оно што мора постати пракса је да се, априори, мора објављивати у отвореном формату што је више могуће. Укратко, правило свакако важи: што више података објавите, то боље!
Гиованни Цалцерано