(аутор Андреа Пинто) Према војном аналитичару и бившем руском официру, Андреј Картаполов, Русија жели да искористи своје приватне милиције за инвазију на земље које се сматрају „најслабијом карицом“ НАТО-а.
Према речима бившег официра Вагнер компанија могао да се користи за освајање области познатог као Сувалки коридор, појас од 65 километара између Пољске и Литваније који је од стратешког значаја за НАТО, ЕУ и Русију.
За Запад је то једина копнена веза са три бивше совјетске балтичке републике Литванија, Летонија и Естонија, који би могао бити рањив према Путину ако се тренутна напетост између Истока и Запада погорша.
За Русију, контрола коридора би обезбедила копнену везу између балтичке ексклаве калининград, главна база Путинове Балтичке флоте, и Белорусија.
Андреј Картаполов, сада заменик и председник одбора за одбрану руског парламента, рекао је за државну ТВ: „Јасно је да је Вагнер отишао у Белорусију да обучава белоруске оружане снаге...али не само. Постоји такво место као што је коридор Сувалки. Ако се било шта деси, овај Сувалки коридор нам је преко потребан. Јуришне снаге стациониране у Белорусији спремне су да заузму овај коридор за неколико сати”.
Циљ је да се одмах заузме овај коридор, који се сматра „Ахиловом петом” или „меким подножјем” НАТО-а. Како би то могла бити прва додирна тачка у трећем светском рату, коридор је дефинисан “Најопасније место на земљи”.
Анексија коридора од стране Русије могла би да покрене члан 5 НАТО-а, са неизбежним последицама ескалације између суперсила.
Није случајно што се Пољска убрзано пренаоружава због претње из Москве, а Немачка се спрема да трајно распореди 4.000 војника у Литванији, док НАТО појачава своје присуство у балтичким државама.
У међувремену, десетине хиљада Вагнерових војника стигло је у Белорусију последњих дана.
Више војника је виђено на путу у руској области Липецк, како се крећу ка државама без излаза на море.
Сувалки коридор
Коридор између Пољске и Литваније успостављен је након Сувалкијског споразума 1920. године, али је био од малог значаја у међуратном периоду, јер су се пољске територије шириле даље на североисток, док је током Хладног рата Литванија била део Совјетски Савез и Пољска су припадали Варшавском пакту. Али након распада Совјетског Савеза и краја Варшавског пакта, све земље балтичког подручја придружиле су се и Европској унији и НАТО-у. Потом су и Русија и земље ЕУ показале велико интересовање за коридор и његово коришћење као транзитне руте за робу и људе. Током 90-их и раних 2000-их, Русија је покушала да преговара о стварању екстериторијалног коридора који повезује ексклаве Калињинграда са Гродном у Белорусији, али су се Пољска, Литванија и Европска унија успротивиле.
Тензије између НАТО-а, Пољске и Литваније са Русијом око коришћења коридора Сувалки ескалирале су 2014. године када је Русија анектирала Крим, а затим су додатно ескалирале након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. Ове тензије су довеле до тога да у пролеће 2022. НАТО и Литванија ојачају војно присуство у зони коридора и Европској унији у јуну 2022. да блокира његову употребу, ефективно спречавајући копнени пролаз до и из Калињинграда, као последица санкција уведених Русији због њене инвазије на Украјину.
Неке плаћеничке групе у Русији биће легализоване
Кремљ је у петак саопштио да разматра давање једног статус неким од више од двадесетак приватних војних компанија активних у Русији. Правно ове паравојне групе у сенци не постоје, што им омогућава да делују паралелно са руском војском, понекад обављајући високоризичне „прљаве“ послове за редовну војску.
Број приватних војних компанија активних у Русији наставио је да расте последњих година, подстакнут потребом да се војници регрутују за рат у Украјини и спремношћу Кремља да ове армије у сенци учини инструментом руске спољне политике.
Русија има 27 активних приватних војних компанија, од којих је више од 70 одсто створено након 2014. године, наводи Молфар, украјински веб-сајт за истрагу и проверу чињеница.
Енергетски гигант Гаспром је недавно створио две приватне војске, познате као Факел (Бакља) и Пламиа (Пламен). Мисија ових приватних армија је заштита имовине компаније у иностранству, али и подршка руским снагама у Украјини. Од новембра прошле године, Руска православна црква финансира и сопствену ПМЦ, чији су добровољци, како се наводи, учествовали у рату Кремља у Украјини.
„Број ПМЦ-а могао би да настави да расте, посебно након завршетка рата у Украјини“, рекао је Марсел Плихта, специјалиста за међународне односе на Универзитету Сент Ендруз у Великој Британији и бивши аналитичар америчког Министарства одбране. За многе Русе мобилисане на линијама фронта, ове приватне милиције пружају прилике за посао и омогућавају им да наставе да користе вештине које су научили на терену, додао је он.
Према истраживању које је објавио Молфар, око четвртине руских приватних предузећа послује искључиво у Украјини, док је десетак присутно у различитим земљама света, посебно у Африци. Њихова улога је једноставна: да бране интересе својих лидера и интересе Кремља. Слично, Вагнеров модел је да се заплене природни ресурси у замену за борбене мисије, војну обуку и обавештајне податке.
„Вагнер је јединствен од осталих приватних компанија јер Пригожин није само шеф плаћеника, већ и бизнисмен. У Африци експлоатише руднике злата преко својих компанија, са својим запосленима и сопственом службом обезбеђења; затим извози минерале у друге земље. Тренутно нема других милиција са истим способностима“, нагласио је Плихта.
Пријавите се на наш невслеттер!