Независна истрага је открила да стотине електронских компоненти у руском оружју долазе из западних индустрија.
Оружју које Руси користе да бомбардују Украјину потребно је систем за навођење, РАМ и још много тога да би постигли свој циљ.
Процењује се да је Русија до сада испалила више од 3.650 ових бомби на Украјину током рата, укључујући крстареће ракете 9М727 - лансиран са земље - е КХ-КСНУМКС - лансирани из борбених авиона, од којих сваки носи више од 400 килограма експлозивног пуњења.
Обе ракете користе до 31 електронску компоненту коју производе западне компаније, већином из Сједињених Држава. Истраге о Роиал Унитед Сервицес Институте (РУСИ), Лондона и агенције Ројтерс уз сарадњу руског независног портала Важне приче.
РУСИ је имао приступ 27 руског оружја и оружаних система - или њихових остатака - пронађених на ратиштима. Више од 450 електронских компоненти произведених ван Русије пронађено је у овом оружју, до 70% од стране америчких компанија, а остатак од стране Јапан, Тајван, Швајцарска, Холандија, Немачка, Кина, Јужна Кореја, Уједињено Краљевство и Аустрија.
У неким случајевима то су производи произведени 80-их година, док су други много модернији. На дан инвазије на Украјину, 24. фебруара, Бела кућа је објавила да ће САД и њени савезници наметнути „широка ограничења на полупроводнике, телекомуникације, ласере, сензоре, системе за шифровање и навигацију, авионику...", и имали би „Одсећи Русији приступ најсавременијој технологији“.
До 37 земаља придружило се трговинском блоку који је заправо почео 2014. године руском анексијом Крима. Истражитељи су утврдили да доток ових материјала у Русију, међутим, није престао. Према Ројтерсу, више од 15.000 испорука производа од компанија укључујући Текас Инструментс, интел, Аналогни уређаји, Инфинеон e Интел стизали су у Русију од дана инвазије до краја маја, у неким случајевима преко трећих лица.
Када многима од ових компанија воле Текас Инструментс o Аналогни уређаји, на питање како су њихови чипови доспели у руске ракете, одговори су били колико нејасни колико и недостижни.
Извесно је, међутим, да су неке пошиљке већ биле у транзиту када је најављена блокада, чак и ако до прошлог маја проток компоненти у Русију никада није био блокиран или ограничен.
Многе од ових електронских компоненти треба да буду предмет контроле на основу њихове намене, проблем је што неке од њих спадају у категорију тзв. двојна употреба -чип (употребљиво за ракете и микроталасне пећнице).
Генерално, у ствари, интегрисана кола имају и цивилну и војну примену. Многе компоненте се продају Русији преко дистрибутера у Азији, као што је Хонг Конг, који преносе материјал директно руској војсци или компанијама које раде у њено име.
На овај начин руска компанија би у марту (са већим ратом) увезла материјал из Текас Инструментс за вредност од 600.000 долара (да би се разумела величина поруџбине наведено је да микрочипови појединачно коштају само неколико долара). Да би избегао даље проблеме, председник Владимир Путин је у јуну потписао закон који дозвољава увоз електронских производа без одобрења носиоца патента.
Верује се да се Руси ослањају само на западну технологију за неке од својих система наоружања јер не производе те компоненте, али то не значи да купују неселективно од било ког добављача. Истрага Ројтерса показује да су чак и најчешћи чипови проверени и сертификовани од стране а технолошки институт који се налази у близини Москве, што компанијама или наручиоцима указује шта се може, а шта не може увозити, како би се избегло електронска шпијунажа.
Институт подстиче руске произвођаче да замене западну технологију домаћим производима, али то није био случај последњих година.
Документ из 2017. који су видели истражитељи открио је да од 921 стране компоненте потребне за систем ометања комуникација намењених за инсталирање на хеликоптерима, само 242 могу бити произведене у Русији. Русија је покушала да заобиђе западна ограничења, како са сопственом производњом, тако и са добављачима Кина o Индија, преко фиктивних компанија као посредника и са лажним сертификатима о природи употребе материјала – сертификовањем њихове цивилне, а не војне употребе.
У то верује Министарство унутрашње безбедности САД „Ове глобалне мреже могу заштитити америчке извознике тако што отежавају истражитељима да их пронађу„. Аргумент наведен Ројтерсу подржава бивши савезни тужилац, Даниел Силвер, који се бавио случајем Александар Фисхенко, који је, са двојним америчким и руским држављанством, 2012. покушао да Москви прода електронски материјал за примену у радарима и системима за навођење оружја.
Истраживачи РУСИ кажу да би пооштравање извозних ограничења могло отежати Русији да попуни своје залихе, као и да спречи западне компаније да производе електронику за коју се сматра да је „осетљива“ у земљама које подржавају Русију. РУСИ верује да би Русија због тога могла имати проблема са заменом опреме, с обзиром на ограничење домаће производње критичних компоненти. Свему се додаје и тренутна глобална криза полупроводника која такође погађа Запад и која би дефинитивно могла да угрози способност Русије да настави да подржава војне напоре на украјинском фронту.