(Федерица Де Стефани, адвокат и шеф регије Аидр Ломбардија) У Европском економском простору је 2020. године изречена укупно 341 административна санкција због кршења ГДПР-а и националних прописа о заштити личних података.
Из анализе „Статистичког извештаја 2020, санкције за заштиту приватности у Европи“ коју је израдио Федерприватори Обсерватори, показују се важни елементи у вези са бројем санкција, нај санкционисанијим секторима, најчешћим кршењима и најактивнијим властима.
Бројеви
Током 2020. године, гарантне власти у ЕГП-у изрекле су 341 казну, у укупном износу од 307.923.725 €, с тим да је децембар освојио титулу најтежег месеца издавањем 48% укупних казни за целу годину (за износ од 148.156.645 €).
У односу на износ издатих санкција, најозбиљнија управа је француска, са укупним износом од 138.316.300 € за 8 издатих санкција. У израчун, међутим, не сме се заборавити да је укључена и максимална казна коју је ЦНИЛ изрекао Гоогле-у, која сама износи 50 милиона евра, нанета 2019. године, али потврђена 2020. године након жалбе на француско Државно веће.
У рангирању за износ издатих санкција, Италија је на другом месту, са укупним износом од 58.176.601 € за укупан број од 35 санкција.
С друге стране, Португал, Словенија, Лихтенштајн и Луксембург позиционирани су на дну листе јер нису издали никакве санкције.
С друге стране, с обзиром на број изречених санкција, „најоштрија“ Ауторитет је Шпанија са 133 санкције издате током 2020. године.
Кршења
Анализирајући кршења која су санкционисала гарантна тела, испоставља се да се најчешће оспорена, која представљају 81,1% од укупног броја, тичу законитости обраде.
Затим следи неусвајање безбедносних мера, непоштовање права носиоца података и информација.
Најсанкционисанији сектори
Ако узмемо у обзир број поступака, нај санкционисанији сектор у 2020. години је сектор телекомуникација са укупним бројем 69 новчаних казни, затим услужни и трговачки, са 47 и 45 казни, док је јавна управа била подложна 41 новчана казна од надзорних органа.
Супротно томе, ако анализирамо економску вредност санкција, највише је погођен сектор интернета и е-трговине са укупним износом од 144,9 милиона евра новчаних казни (што је једнако 47% од укупног износа) и праћен преко телекомуникација, трговине и производних активности, транспорта и хотела.
Најозбиљнија и најактивнија власт
Анализирајући изречене санкције у погледу броја и укупног износа, најозбиљнија управа је француска, док је шпанска управа добила „титулу“ најактивније власти у европском економском простору.
Током 2020. године ЦНИЛ је изрекао 8 казни у укупном износу од 138.316.300 €, али као што је већ поменуто, у израчун је укључена и казна изречена Гоогле-у 2019. године, али коју је потврдио Француски државни савет тек 2020. године.
С друге стране, шпанска управа изрекла је 133 казне у укупном износу од 8.080.710 евра, са просечно 60.757 евра по казни.
Италијанска власт
Из анализе података, Италијански орган гаранција је међу најактивнијим, како по броју санкција, 35 у 2020., одмах иза Шпаније, што износи 10,3% укупних санкција издатих у ЕГП-у, тако и по укупном износ изречених казни, једнак 58.176.601 €, други, у овом случају, само за Француску.