Руска централна банка подигла је кључну каматну стопу на 12 одсто пре неколико сати, дан након што је рубља пала на врхунац.
Одлука да своју кључну каматну стопу подигне на 12% са 8,5% раније „подузето је како би се ограничили ризици за стабилност цијена“, наводи руска централна банка у саопштењу објављеном након сазивања ванредног састанка јутрос.
ММФ је пре неколико месеци прогнозирао раст Русије за 1,5%, више од Немачке, Француске, Немачке и Уједињеног Краљевства. Западне санкције, по свему судећи, нису утицале на економију иако је земља у рату са Украјином већ 19 месеци. Извоз гаса и нафте се наставио несмањено у Азију, док је домаћа производња тешке индустрије порасла како би се подржали ратни напори. Међутим, чак иу Русији, за сузбијање инфлаторне криве привреде на глобалном нивоу, било је неопходно прибећи повећању дефицита путем иностраног финансирања.
Данас, одлуком руске Централне банке да своју референтну стопу подигне на 12%, покушава се успорити нагли пад вредности рубље на међународним тржиштима (један долар вреди око сто рубаља). ). Мера коју је управо покренуо Елвира Набиуллина, председник руске централне банке, стога жели да ограничи слободно кретање капитала преко граница земље.
Истина о дебакл московске привреде је у превеликој војној потрошњи која ангажује државну касу преко трећине њеног буџета.
Прошле године је ратни напор апсорбовао 10% више него 2021. године, али је ове године већ само у првој половини године забележио ниво потрошње не много мањи од оног из целе 2022. Све се финансира у дефициту, а дефицит се очекује у 3,7% бруто производа.
Затим се поставља питање цене нафте коју је прошлог децембра наметнула Г-7 на 60 долара по барелу, много ниже од предратних цена. Русија је стога морала да подстиче продају нафте (по ценама вишим од тржишних) азијским земљама које су такође биле жртве западних санкција: али та активност није гарантовала приход пропорционалан потребама домаће потрошње.
Руски инвеститори, пише Фубини на Цорсера, изгубили су веру у своју земљу и теже да извозне зараде не претварају у рубље нити их враћају кући. Међутим, збир наизглед небитних ситуација данас ризикује да сломи банку на рачунима Кремља пред ратом који се наставља по интензитету и трајању.
До извесног отварања дипломатског пута, продромалног мира, могло би доћи на следећем састанку Путина и турског лидера Ердогана који ће се састати у Турској како би разговарали о деблокади поморских линија за извоз украјинског жита.
Још један попуст може се видети иу америчком јавном мњењу које почиње да буде нестрпљиво због огромних ресурса које је Бајденова администрација издвојила за рат у Украјини, тренутно око 50 милијарди долара.
Ко зна, можда ће управо економија бити та која ће окончати рат?
Пријавите се на наш невслеттер!