Су Репубблица Гианлуца Ди Фео говори о индискрецији која би могла објаснити недостатак крвопролића на вратима Москве. Ваздушно-десантне снаге, једине способне да се носе са Вагнеровим ратницима на терену, нису послушале ни министра одбране Шојгуа, ни врховног команданта Герасимова. Према плану за ванредне ситуације „Тврђаве” који је направљен у петак увече, на њима је било да заштите престоницу. Ништа, остали су у касарни, као и људи других специјалних јединица, укључујући и оклопне дивизије. Они су очигледно били против блокирања Вагнеровог напредовања.
На улицама су, у одбрани Москве, били само батаљони Росгвардија, полиција, војне компоненте тајних служби, територијалне снаге и ваздухопловство које је било протагониста неких рација.
У поређењу са Путином, Пригожин је могао да рачуна на безусловну лојалност својих људи и на уверење да редовни војни официри никада неће пуцати на његове плаћенике.
Пригожин је нашироко слушан у руском војном свету јер је можда једини успео да урла, несумњиво, о неадекватности Путинове војске, свесно послате на клање.
Услов који је поновио двојици руских генерала у Ростову током састанка преношеног у телеграму који је најавио преузимање Москве. Јуче су чак и руски олигарси и корумпирани министри брзо напустили земљу у страху за своје животе.
Пут за Москву није био толико заштићен па су Вагнерове трупе брзо стигле на само 200 км од Москве. Колона, коју је предводио Димитриј Уткин и коју је чинило 5 људи, стигла је до Вороњежа, 200 километара од Москве, и претекла га, а затим се гурнула у сектор Липтеск. Пригожинови плаћеници су користили камионе цистерне који су омогућавали брзо кретање, штитили се противавионским пројектилима и носили довољно залиха.
У касним поподневним сатима најава: враћамо се да бисмо избегли руско крвопролиће. У стварности, преговори које је у раним јутарњим сатима започео белоруски лидер Александар Лукашенко уродили су плодом: када су оптужнице против Пригожина и његових лојалиста истекле, цела Бригада је кренула назад ка Белорусији.
Ситуација се погоршавала из сата у сат откако су Чечени из бригаде Ахмат, предвођени Кадировим, стигли до Ростова (штаб команде/контроле која руководи ратном кампањом, основно логистичко чвориште за исхрану трупа у Украјини) да се боре против војника Вагнер . Дошло би до покоља, чиме би се исцрпио потенцијал руске офанзиве у Украјини.
Разна саопштења за штампу из Кремља говоре о Прогожиновом изгнанству у Белорусији или о његовом коначном премештању у Африку. Нема апсолутне сигурности у погледу могућности смене двојице највиших команданата руске војне хијерархије, министра Шојгуа и генерала Герасимова, с обзиром да је портпарол Песков рекао да ће они остати чврсто на месту.
Није споредни аспект да је од 1. јула Пригожинове трупе требало да пређу под команду Министарства одбране, односно омраженог и исмејаног министра Шојгуа. Гласине говоре о предстојећем именовању генерала Сергеја Суровикина на чело оружаних снага Кремља, познатог лица и веома цењеног од стране Вагнерових.
Америчке обавештајне службе су већ знале за Пригожинову иницијативу прошле среде, али су остале „неверљиве“ у изненадно повлачење.
Вагнер
Плаћеничка група Вагнер рођена је 2013. године под командом Пригожина и бившег официра ГРУ (руске обавештајне службе) Димитрија Уткија. Према подацима које је објавио Пентагон, Вагнерове снаге су почетком 2023. биле близу 150 људи, већином бивших осуђеника који су добили слободу у замену за преданост фронту.
Пријавите се на наш невслеттер!