Топ 5 најинтернационализованијих провинција налазе се дуж аутопута А4
Италијански извоз је прошле године показао потпуну стабилност у односу на 2022. У апсолутном износу, продаја у иностранству износила је 626 милијарди евра. Међу 27 земаља Европске уније само Немачка са 1.562 милијарде и Холандија са 866 милијарди бележе већи ток продаје од наше.
Непроменљивост наше спољнотрговинске размене у великој мери се може приписати успоравању међународне тражње и дефлацији производних цена, која је повезана са нормализацијом цена сировина; критична питања која су карактерисала већи део 2023. У поређењу са 2019. годином, раст нашег извоза је био 30,4 одсто (Таб) а ако упоредимо са пре 15 година, односно 2008. годином која је претходила великом паду светске трговине, повећање је заправо било око 70 одсто (Граф.1). Обраду ових података извршила је Канцеларија за истраживање ЦГИА.
Ми смо неприкосновени лидери у машинама
Још једном, производни производи су чинили лавовски удео: од 626,2 милијарде оствареног извоза у 2023. години, 595,6 (95 одсто укупног) се може приписати овој врсти робе (Таб). Највише робе коју су наши спољнотрговински партнери куповали су машине у вредности од 101,1 милијарду, лекови за 49,1 и моторна возила за 45,8. У поређењу са 2022. годином, међу првих 10 производних производа продатих у иностранству само су хемијски производи (-8,5 одсто), металургија (-16,7 одсто), метални производи (-1,3 одсто) и кожна галантерија/обућа (-0,7 одсто) претрпели контракцију (Таб).
Немачка, Сједињене Државе и Француска су наше главне комерцијалне тачке
Немачка (74,6 милијарди), САД (67,3 милијарде), Француска (63,4 милијарде), Шпанија (32,9 милијарди) и Швајцарска (30,5 милијарди) су првих пет дестинација нашег извоза. Продаја у управо поменутим земљама чини 43 одсто укупне продаје. Међу ових првих пет прималаца, у прошлој години пад продаје се истиче у Немачкој (-3,6 одсто) и Швајцарској (-1,7 одсто), док је у САД, Француској и Шпанији варијација била позитивна (Таб). На регионалном нивоу, области које највише одговарају спољној трговини биле су Ломбардија (163,1 милијарди евра), Емилија Ромања (85,1 милијарди) и Венето (81,9 милијарди), заједно чине више од половине италијанског извоза (Таб).
Милано извози колико и Тоскана и дупло више од Лација: првих 5 најинтернационализованијих провинција налазе се дуж А4
Милано води на ранг листи покрајина са највећом предиспозицијом за извоз. У 2023. спољнотрговинска размена у регионалној престоници Ломбардије износила је 57,9 милијарди евра: практично колико и Тоскана и дупло више од Лација. Следе, опет на покрајинском нивоу, Торино (29,6 милијарди), Вићенца (23 милијарде), Бергамо (20,7 милијарди) и Бреша (20,6 милијарди). У ових пет територијалних подручја, која се налазе дуж аутопута А4, производи се скоро четвртина (24,3 одсто) укупне националне производње робе која се извози у иностранство.
Наша произведена у Италији је идентификована по 4А
Иако је инострана продаја наших компанија остала иста као 2022. године, резултат који су још једном забележили неки сектори које многи стручњаци идентификују као „4А“ остаје изванредан: наиме, аутоматизација/механика, одећа/мода, храна и намештај/дом. Укратко, наш „Маде ин Итали” остаје гаранција успеха, не само у извозу, чак и ако је неопходан, али не и довољан услов за ефективност стратегија интернационализације компанија. Међутим, ко одлучује да ли се италијански производ може извозити или не? У великој већини случајева, власници компаније одлучују се за интернационализацију јер су схватили важност продаје у иностранству за повећање марже и верују у свој производ, јер одражава италијански дух који је цењен у целом свету због свог квалитета, укус, дизајн, лепота и пажња на детаље. Специфичности, управо поменуте, које карактеришу робу коју производи 123 хиљаде италијанских компанија које извозе.
Пријавите се на наш невслеттер!