УНСМИЛ у напомени: "дубока забринутост због тренутних напора да се заустави или угрози производња нафте у Либији. Овај потез имао би погубне последице пре свега за либијски народ који за своју добробит зависи од слободног протока нафте. То ће такође имати страшне ефекте за већ погоршану економску и финансијску ситуацију у земљи".
Из разлога више силе, Ноц (Национална нафтна корпорација), либијска нафтна компанија, затворила је пет лука на источним територијама под контролом снага генерала Кхалифе Хафтара који се противи влади националног јединства Фаиез ал-Саррај. Ноц је рекао да ће блокада нафтних терминала преполовити извоз земље. Излагање силе долази уочи Берлинске конференције, коју је водила канцеларка Ангела Меркел, где ће се на генерала вршити притисак да прихвати договор о окончању грађанског рата.
Немачки министар спољних послова Хеико Маас потврдио је за Билд ам Соннтаг да ће либијски премијер Фаиез ал Саррај и генерал Кхалифа Хафтар присуствовати берлинском самиту. Убрзо пре конференције, планиран је и билатерални споразум између премијера Ђузепеа Контеа и генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша.
У Берлину ће бити разговора да покрене међународну мисију која гарантује прекид ватре и почетак политичког процеса који обједињује све институције под јединственом владом. Желимо да дамо нову снагу иницијативамаСпецијални изасланик УН-а за Либију Гхассан Саламе, с обзиром на то да на терену постоји слабо примирје у сукобима између владе Фаиез ал-Саррај-а и либијске националне војске Кхалифе Хафтар-а.
Присуствоваће генерални секретар УН Антонио Гутерес, пет сталних чланица Савета безбедности (Сједињене Државе, Русија, Кина, Велика Британија и Француска), као и Италија, Турска, Египат, Уједињени Арапски Емирати, Алжир и Република Конга.
Главни циљ би требало да буде поништавање спољнополитичких утицаја у Либији и „стварно“ спровођење ембарга на оружје. Међународна дипломатија слаже се да је амбиција Конференције је покретање одрживог политичког процеса у којем ће само Либијци бити актери. Поред добре намере, постоје већ и нека трвења: Грчко незадовољство што није уврштено на списак гостију на немачком самиту снажно је.
Према неким индискрецијама Билда, турски председник Ердоган ставио је вето на грчко учешће са канцеларком Меркел. Генерал Хафтар, који се у Атини састао са министром спољних послова Никосом Дендиасом, а затим је на рачун Либијске националне војске објавио твитер да „конференција од Берлин не би било тачно ни валидно без учешћа Грчке и Саудијске Арабије". Тунис и Катар такође су протестовали због тога што нису позвани. Меркел је покушала да ублажи грчки осигурач телефонским позивом премијеру Кириакосу Митсотакису, који је, осим што се жалио на пропуст да га позове, рекао да је веома забринут због дестабилизујуће акције Турске. Митсотакис је затражио од канцелара да откаже недавни споразум између Турске и владе Триполија на конференцији који гарантује права на вађење Анкаре у стратешком источномедитеранском подручју за неколико земаља, укључујући Грчку и Кипар.
Ердоганови циљеви у Медитерану
Споразум између Ердогана и ал Серраја о истрази и вађењу подводних минералних ресурса, који деле Медитеран на два дела, оспоравају Европска унија, Египат и Грчка. Циљ Турске је такође да спречи изградњу гасовода ЕастМед, који креће од Израела и требало би да слети у Апулију. ЕастМед је предмет интересовања ЕНИ-а, јер би могао да га користи за транспорт гаса са огромног египатског поља Зохр, које је са својих 850 милијарди кубних метара највеће икад пронађено на Медитерану. Ердоган тврди да су уступци које је кипарска влада одобрила западним нафтним компанијама, укључујући и Ени, нелегитимни јер не узимају у обзир турске интересе. Пре две године Ердоган је блокирао Саипем 12000 турским ратним бродом, који је био у водама Кипра да би вршио истраживања у име ЕНИ. Даље, прошлог октобра Ердоган је послао брод Иавуз да тражи гас и нафту у подручју под концесијом ЕНИ. Ердоган ће највероватније започети истраживачке и експлоатационе активности на подручју Медитерана одмах након берлинске конференције, као резултат споразума са ал Серрајем од 8. децембра, уз "заглушујућу" тишину међународне заједнице и Италије која је то подручје пре -искупна права са ЕНИ.
Вађење у Медитерану суочено с Пуглиа-ом, док Италија посматра
Израелско-енглеска компанија Енергеан већ сарађује са владом Црне Горе на потрази за пољима метана или сирове нафте испод јадранског морског дна у близини Боццхе ди Цаттере, тачно испред наше Апулије. Грчка проучава да ли да експлоатише поље Фортуна које би требало да се налази у Јонском мору у близини обала Кефалоније и Крфа.
Албанија има сличне програме захваљујући споразуму потписаном са владом Тиране. Босна је расписала тендер за доделу потраге за пољима у четири блока, два сићушна на граници са Хрватском, већа на североистоку земље и веома велики блок од 3.237 квадратних километара у херцеговачкој регији између Местара и Јадрану. Хрватска је расписала тендере за додјелу истраживачких подручја. Словенија је заинтересована за експлоатацију ресурса на Јадрану. Геолози кажу да би се под дном Јадрана и Јонског, али и у сардинском мору у близини Асинаре, могли сакрити импресивни енергетски ресурси. Кажу да је то иста геолошка „тема“ која се налази у источном Медитерану испред Египта (поље Зохр) или испред израелских обала (комплекс Левијатан).
Последњих недеља Црна Гора се сагласила са дозволама Енергетске управе за тражење налазишта на површини од 338 квадратних километара мора. У недостатку националних ресурса, балканска земља намерава да смањи увоз енергије и више воли да користи оно што је већ унутар националних граница. Није случајно што је подгоричка влада пре три године с Енијем и руским Новатеком потписала сличан споразум о тражењу поља на површини од 1.228 квадратних километара. У исто време, пре неколико недеља у присуству албанског премијера Едија Раме, извршни директор Енија, Цлаудио Десцалзи, потписао је споразум са Белиндом Баллуку (Инфраструктура и енергетика) за поља у области Думреа, у Албанско залеђе четрдесетак километара јужно од Тиране у области Елбасан. Површина на којој се могу тражити налазишта износи 587 квадратних километара.
С друге стране, Италија радије увози те ресурсе танкерима за нафту или цевоводом. Иако ТАП почиње да поставља цевовод између Саленте и Албаније за добијање гаса из Азербејџана, у међувремену је влада на финансијском маневру одлучила да уведе неку врсту ИМУ на нафтним платформама док је пре годину дана влада Цонтеа коју је имала донео одлуку о 18-месечном мораторијуму на све пројекте. У међувремену, за смањење наруџби нафте у Италији, инжињеријска мултинационална компанија Сцхиумбергер одлучила је отпустити италијанско особље, затворити огранак у Равени и пребацити своје активности у иностранство.