Француски председник Еммануел Мацрон примио је 9. марта либијског генерала Кхалифу Хафтара, команданта самопроглашене Либијске националне армије (ЛНА) у Јелисеји, на тајни састанак, који чак није ни укључен у дневни ред. То преноси лист "Ле Монде". Извори блиски досијеу дали су до знања да је посета либијског генерала део француског пројекта, одлучног у намери да спроведе одлуке донете на самиту у Берлину 19. фебруара, који "за сада није произвео ништа". Хафтар се наставља борити уз подршку Русије и Саудијске Арабије. Такође, према француским изворима, генерал би био спреман да прихвати одредбе садржане у документу приложеном Берлинској декларацији коју су сачиниле Уједињене нације, а који дефинише услове прекида ватре и који даје назнаке за распуштање наоружаних група. Обавезе које је преузео генерал имају релативну вредност, али Француска у овом тренутку жели да повећа удаљеност између њега и Москве. Међу циљевима Париза је и одблокирање нафтних бушотина Циренаица, које су Хафтарове снаге блокирале од средине јануара. Данас Париз покушава да "засити политички простор како би помогао Либијцима да изађу из турско-руске игре", каже француски извор. Да би уравнотежио Хафтарову посету, Париз ће 17. марта примити Фатхи Бацхагха, министра унутрашњих послова владе Либијског националног споразума на челу са премијером Фаиезом ал Саррајем.
Хафтар би такође прихватио одржавање "међулибијске конференције" за политичко решење ", под окриљем УН-а, прецизира француски извор. Након Париза, маршала Хафтара очекује у Берлину, гдје ће се у уторак 10. марта састати са канцеларком Ангелом Меркел. Француска стратегија је да се повећа растојање између Хафтара и Москве. Јелисеј се такође залаже за компромис у вези угљоводоника: очекује се да ће Хафтар укинути блокаду бунара Циренаица (Исток) у замену за егалитарнију расподелу прихода од нафте међу либијским регионима, без проласка кроз Централну банку Триполија
Турци су у међувремену пребацили између 3.000 и 4.000 сиријских плаћеника у Либију како би подржали владу на челу са Фаиезом Ал Серрајем, али су такође ангажовани у Идлибу у Сирији. Хафтар би желио искористити многе турске обавезе да помјери воде у своју корист, пише Ле Монде.
За Еммануела Мацрона, либијски досије је увијек имао несигурне конотације. У јулу 2017. примио је двојицу ривала, Сарраја и Хафтара, у Ла Целле-Саинт-Цлоуд, такође том приликом који су се обавезали на „прекид ватре“, први у низу. У мају 2018. године у Паризу, двојица мушкараца су одобрила "свеобухватну мапу пута", заједно са председавајућом Представничког дома Агуилом Салех и председником Државног савета Кхаледом АлМецхријем. На хоризонту је било одржавање председничких и парламентарних избора. Овај процес помирења од тада није произвео ништа. Маршал Хафтар је тада дочекан у Јелисејској палати у мају 2019. Макрон га је замолио да "ради на успостављању прекида ватре и наставку политичких преговора". Али шеф самопроглашене либијске националне војске започео је офанзиву против Триполија, показујући да уопште није склон компромису. Почетком марта специјални изасланик УН-а Гхассан Саламе поднио је оставку, уморан од страног мијешања у ионако сложен међулибијски сукоб. Данас Париз настоји да „засити политички простор како би помогао Либијцима да изађу из турске игре“, према француском извору. У овој перспективи, регионални главни градови - попут Алжира - могли би помоћи и одиграти водећу улогу.