(од Андреа Пинто) Суперсиле сваким даном све више траже свемир јер се сматра неопходним за војне операције, не само у дефанзивној фази, за откривање и праћење ракета, већ и у офанзивној фази, за геолокацију, навигацију, идентификацију циљева и откривање/контрола војних активности уопште.
Кина, Унитед Статес e Русија, тренутно су међу првим земљама и на глобалном нивоу које су експериментисале са наоружањем за уништавају сопствене застареле војне сателите, стварајући још један несекундарни проблем, онај космичког отпада који је до сада достигао неприхватљиве и опасне количине за констелације сателита за цивилну употребу (као што су они за телекомуникације и ГПС) неопходних за свакодневни живот на Земљи. У орбити је идентификовано преко 30.000 свемирских отпадака које се редовно прате како би се избегли судари, али статистички модели процењују да би могло да их буде више од милион димензија већих од центиметра, а њихов број се стално повећава.
За овај фасцинантни домен, стога, постоји потреба за законодавством које га регулише како би се спречило да постане оно што су многи дефинисали "нови далеки запад у дигиталном и свемирском добу".
У контексту у којем правила игре уопште нису јасна, ниска орбита Земље ризикује да постане опасно закрчена све већим објектима. Све је више лансирања у орбиту мега-сазвежђа сателита компанија као нпр СпацеКс e амазонка. У 2018. години у орбити је било само 2.000 сателита, до краја ове деценије, према неким проценама, могло би да буде 100.000. Узбуну су подигле Европска свемирска агенција и НАСА: „Опасност од пренатрпаности и судара због присуства милиона крхотина различитих величина у свемиру је стварна“.
Због тога су хитно потребна универзална правила да би се разумело које активности могу бити подржане земаљским орбитама, као што смо урадили за поморске руте и цивилни ваздушни простор.
Прошлог петка о томе се говорило на конференцији у организацији Леонардо фондација, Универзитет Сапиенза e Боццони Сцхоол оф Манагемент, поводом Национални дан свемира. Међу присутним властима, министар предузећа и Маде ин Итали, Адолфо Урсо рекао је: "Најмање 40 земаља је то већ учинило, а у Италији је хитно потребно размишљање о правној структури сектора”. "Закон о свемиру „мора бити део накнадне реорганизације глобалног управљања“ сектором и могао би „пружити индустрији алате да буде конкурентна“.
министар одбране, Гуидо Цросетто, за које правила могу дозволити "прецизно дефинисање улога, функција и задатака” по “идентификовати одбрамбени периметар акције и идентификовати и заштитити ваздушни простор Италије. Али и у заштити имовине, па макар и не искључиво војне".
За председника Италијанске свемирске агенције (АСИ) Гиоргио Саццоцциа, закон "потребно је осигурати да се приватни инвеститори придржавају посебних правила”. То је још важније, имајући у виду да је простор сектор у значајном расту, са укупно издвојених 10,7 милијарди од средине 2019. године, а буџет АСИ се више него удвостручио у истом периоду: са мање од 1 милијарде на преко 2,4.
За наредних 3-5 година предвиђено финансирање за италијански простор је 7,2 милијарде, рекао је он. Симонетта ДиПиппо, који је професор на Боццони Сцхоол оф Манагемент и директор Лабораторије за развој свемирске економије (види Лабораторију). Примене сателитских података, на пример за прецизну пољопривреду, и интернет конекције путем сателита су за Ди Пипа међу будућим пољима примене свемирских активности, са експериментима у микрогавитацијама, можда у будућим приватним свемирским станицама и производњом соларне енергије из свемира.
Потребу за законом осећа и индустрија, која игра водећу технолошку улогу у простору чак и код малих и средњих предузећа и стартапова, приметио је генерални директор Леонарда, Алессандро Профумо. Закон је такође неопходан за Леонардовог председника, Луциано ЦартаИ Лоуис Паскуали, координатор Леонардових свемирских активности и извршни директор Телеспазиа, сматра да национални закон о свемиру „не сме постати ограничење за иновације. Законодавац мора да замисли флексибилна решења” јер се свемирски сектор брзо развија и закон можда неће бити у корак са овом еволуцијом. Изазов је стога регулисати, на флексибилан и отворен начин, реалност у којој мала и средња предузећа дају велики допринос, како је истакнуто. Марина Унлеасх, Удружења компанија за космичку делатност (Аипас), на састанку у организацији истог удружења поводом Националног дана свемира.
Интервенција генерала ваздухопловне бригаде била је веома занимљива Давиде Ципеллетти, начелник Опште свемирске канцеларије Одбрамбено особље, од чега је предложен извод његовог доприноса, који пружа луцидан и аналитички пресек теме која је обрађена на конференцији са посебним нагласком на потреби да се законодавство донесе о овом новом окружењу, посебно за којим суперсиле желе да наметну своју доминацију .
„Италијанска одбрана је, објашњава генерал, допринела рађању и развоју свемира
Италијан од 60-их година прошлог века, захваљујући генералу ваздухопловног инжењерског корпуса, Луиђи Брољо, творац пројекта Сан Марко који је довео 1964. до извођења у орбиту првог италијанског сателита. Овај догађај инспирисао је данашњи избор за Национални дан свемира. Последњих година сведоци смо дубоке трансформације свемирског сектора, коју карактерише прелазак од логике вођене владином и научном динамиком ка афирмацији комерцијалних интереса у експлоатацији свемира.
Смањење економских и технолошких баријера за приступ свемиру олакшава иницијативе нових комерцијалних играча, укључује све већи број институционалних и приватних субјеката са хетерогеним и често супротним сврхама и изазива експоненцијално повећање свемирских објеката у орбити, што има реперкусије на одрживост коришћења самог простора. Геостратешка димензија се такође развија, коју карактерише растућа глобална конкуренција. Према „Извештају о глобалном ризику 2022” Светског економског форума, геополитичке разлике и конкурентски економски интереси представљају све конкретнију препреку сарадњи за развој свемира схваћеног као глобално заједничко. У свемирском домену расте тема сукоба и повећавају се ризици везани за потенцијалне претње из свемира, према свемиру иу свемиру.
Пример за међународну безбедност представља брига за тестове противсателитског наоружања међу којима се подсећамо, на пример, оног које је спровела Руска федерација у новембру 2021. године, а који је изазвао око 1.500 отпадака, загађујући орбиту и доводећи у опасност простор више субјеката, институционалних и приватних.
Ове недеље Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом се позива на прекид антисателитских тестирања. Углавном симболичан потез, намењен да подржи шире иницијативе за просторну одрживост. За италијанску одбрану, која препознаје стратешку природу домена
простор за војне операције и за читаву заједницу мреже услуга, података и апликација које утичу на наше животе, а за Италију, другу европску земљу по активностима у орбити и трећу по инвестицијама у сектор, јасно је да заштита национални интереси у свемирском домену доприносе отпорности система земље.
Недавна регулаторна измена Кодекса војне уредбе доделила је одбрани надлежност у управљању космичким активностима војнобезбедносне природе. Одбрана има институционални задатак да брани инфраструктуру свемирског домена као што наставља да чини у традиционалним доменима.
Да би се боље управљало изазовима новог домена, дат је подстицај процесу рационализације и реорганизације одбрамбеног свемирског сектора, који данас има користи од јасног, органског управљања са заједничком конотацијом. У складу са Стратегијом одбране свемира, објављеном у фебруару 2022. године, консолидујемо већ постојеће основне способности у секторима сателитских комуникација и посматрања Земље (са радарима и оптичким сензорима), кроз развој нових сазвежђа СИЦРАЛ 2, ЦОСМО СКИМЕД Оптички систем 2 генерације и 3 генерације.
Развијамо сензоре и опсервационе и аналитичке способности неопходне да бисмо разумели шта се дешава у свемирском домену и пратили свемирске објекте који заузимају орбите. У овом случају говоримо о Свесности о свемирској ситуацији. Ова способност је суштински предуслов за приписивање било каквог непријатељског чина - кинетичког или другог - и такође је од суштинског значаја за безбедност цивилних заједница.
Реч је о доприносу који се нуди у случају поновног уласка у атмосферу свемирских објеката – као што се недавно догодило са елементима кинеског лансера – потенцијално способних да утичу на националну територију или у областима оперативних позоришта у којима се национални делују војни контигенти.
У средњорочном периоду, такође желимо да наставимо са способношћу извођења операција свемирске логистике у орбити (сервисирање у орбити) и могућношћу замене компромитованих сателитских система, кроз способност реактивног лансирања.
Многе од ових способности произилазе из блиске сарадње између одбране и Италијанске свемирске агенције – са којом смо недавно обновили и проширили споразум о сарадњи у смислу садржаја – и резултат су индустријског ланца који је извор националног поноса. Сложене свемирске активности које се одвијају у контексту који се брзо мења, што је добро илустровано у претходним интервенцијама, погођене су одсуством адекватног националног и међународног регулаторног оквира који би их уобличио и регулисао. Зато, на недавној Берлинској безбедносној конференцији, мој колега
Немачка је провокативно назначила простор као потенцијал далеко западно од 21. века.
Европски парламент, резолуцијом од 6. октобра 2022. године, сматра да је потребан јасан регулаторни оквир као основа за јединствене услове на нивоу Европске уније како би се гарантовале безбедне и безбедне операције у свемиру.
Стога је иницијатива која има за циљ усвајање италијанског закона о свемиру од посебног интереса који – анализом стања технике и будућих изгледа – пружа правну сигурност и референтни регулаторни и управни контекст, како би се олакшао развој сектора, фаворизује остваривање циљева националне свемирске политике и промовисање одрживости, безбедности и сигурности операција у свемиру.
На пример, правни оквир би био пожељан за регулисање свемирских операција на различитим нивоима сложености, као што су, на пример, маневри задржавања станице унутар орбиталног слота, померања орбите и маневри скретања сателита.
Заједнички центар за компетенцију ваздушних снага НАТО-а у публикацији „Национални војни свемирски оперативни центри“ подсећа на значај да се војне активности спроводе у складу са законским оквиром.
националном и међународном нивоу који омогућава решавање озбиљних правних питања која могу настати у свемирским операцијама у кратком року иу специфичним временски критичним ситуацијама.
Штавише, италијански закон о космосу створио би регулаторне услове за развој космодрома – вест о пројекту изградње космодрома Гроталије објављена је пре неколико дана – и за суборбиталне летове који би се обављали иу Италији; све актуелније активности, које имају научне, комерцијалне сврхе и такође примене од потенцијалног интереса за одбрану.
У закључку, задатак оних који, попут нас, живе у овом периоду трансформације, јесте да воде транзицију, пронађу начин да „простор“ и „нови простор“ коегзистирају, искоришћавајући могућности које нуде технологије које се појављују. и вођење регулаторног процеса који зна како да се прилагоди времену и могућностима нових свемирских активности.
Шта каже међународно право
Проблемом се опширно бавио професор Гиусеппе Пацционе, координатор и менаџер нашег “Опсерваторија за међународно право”. Већина држава, пише Паћоне, признаје право да ограниче своју суверену слободу деловања, толико да постоји међународна конвенција која регулише истраживање и коришћење свемира, као и активности државних актера у свемиру, под називом „Уговор о свемиру” из 1967. Овај међународни споразум понудио је суштински допринос циљу очувања мира у дубоки свемир, чак и ако се принципи слободе садржани у њему сматрају довољно флексибилним да би се могли применити маким куод леге нон прохибитум, лицитум ест, у смислу да не постоје правила која се примењују на све аспекте свемирских активности.
Овај Уговор је дефинисан као камен темељац међународног права дубоки свемир а принципи садржани у овом међународном инструменту сматрају се извором и суштином из којих произилазе из даљих ИВ уговора. Такође, треба напоменути, садржи примарну забрану ванземаљске милитаризације, у смислу да се свемир не може користити у војне сврхе и, пре свега, оружјем за масовно уништење, с обзиром на обавезу држава да не постављају објекте који носе нуклеарно оружје или било коју другу врсту ратних инструмената у земљину орбиту.
Треба напоменути да се, међутим, директна последица ове обавезе, постављене у контексту ове међународне конвенције, критикује као пуна празнина које произилазе из њене формулације. диже се, између осталог, низ кључних тачака погрешног тумачења и регулаторних празнина, као што су нпр. чињеница да правило не спречава употребу и постављање војних инструмената осим оних за масовно уништење на путањама Месеца и других небеских тела, у међуорбиталном простору између небеских тела иу дубоком свемиру.
Технолошки развој као што је успостављање стабилних свемирских станица и вештачких постројења за тестирање суспендованих у свемиру може дозволити тестирање конвенционалног и другог оружја на таквим станицама у свемиру, под условом да не крше одредбе Уговора о принципима активности Државе у области истраживања и коришћења свемира.
Мора се, на известан начин, нагласити да АСАТ операције и лансирање суборбиталних интерконтиненталних ракета, односно оних које се лансирају на суборбиталној путањи, нису регулисане ниједном одредбом, сходно Уговору из 1967. АСАТ тест случајеви, дакле, , попут оне коју су 2007. године извеле власти у Пекингу, иако су добиле међународну осуду, нису отворено у сукобу са Уговор о свемиру. Надаље, сматра се да је потребно истаћи да је конвенција де куо мањкав је из једноставног разлога што не подржава ограничења око некинетичког или физичког оружја као што је, на пример, сајбер рат.