(би Массимилиано Д'Елиа) Идемо, "Идемо", па је јуче у 18.28 пуковник Ваздухопловства и астронаут ЕСА, Луца #Пармитано комуницирао је са колегама Александр Сквортсов e Андрев “Древ” Морган, почетак мисије. Ракета Сојуз полетјела је према свемиру започињући мисију #Изван Европске свемирске агенције која ће шест месеци држати у орбити посаду којом је командовао италијански пилот сицилијанског порекла. Луца Пармитано је уједно био први Италијан који је 2013. године извршио шетање свемиром и сада такође први Италијан са улогом команданта Међународне свемирске станице. Задатак који је од 1999. био прерогатив само Руса и Американаца.
После 9 минута лансирања, зелена фигура најмлађег од четворо деце лекара-падобранца америчке војске Древ Моргана почела је да лебди изнад глава тројице космонаута нагураних у кокпит свемирске летелице Сојуз. Важан и умирујући сигнал за породице које су са разумљивим страховањем пратиле све фазе лансирања од куће.
Руска ракета висока 52 метра сагорела је 200 тона горива да би напустила Земљину гравитацију брзином од 28.800 километара на сат. У орбити је јурњава између свемирске летелице и станице започела и завршила се усред ноћи, када су тројица чланова посаде отворили отвор Сојуза да би ушли у међународну свемирску станицу.
Италијански астронаут ЕСА остаће у орбити око 200 дана да би извео преко 200 експеримената, укључујући шест нових, које су поставиле италијанске компаније, универзитети и истраживачка тела под координацијом АСИ. За одржавање станице планирано је најмање пет ванвеличних активности.
За све ове експерименте и активности командант Пармитано је рекао, мислећи на посаду: "Бићу им на услузи како би максимално изразили свој највиши професионализам".
Предстојећи састанци за италијанског астронаута могли би бити Месец и Марс.
Ваздухопловство и свемир
Свемир и ваздухопловство то су два различита, али комплементарна физичка окружења, која се одликују сопственим технологијама, прописима и методама интервенције, примаоци конвергентних интереса, укључујући стратешке, економске, индустријске. Према међународној конвенцији, "Свемир" значи окружење које се простире изван такозване Карманове линије која је према конвенцији постављена на око 100 км надморске висине. Заузврат се атмосферски појас може поделити на „ваздушни простор“, који се обично користи у цивилној и војној авијацији, а укључује се између земљине површине и тренутне максималне висине лета од приближно 18/20 км, и у „ваздухопловни простор“ који покрива тај широк атмосферски појас који се креће између 18/20 км надморске висине и Карманове линије, мада се физички ефекти атмосфере протежу на готово 1000 км. Операције у ваздухопловству омогућавају сигуран и поуздан приступ свемиру, а истовремено простор гарантује услуге и апликације које су кључне за рад ваздухопловних система.
Стратегија ваздухопловства препознаје јасну разлику између два окружења е побољшава вештине оружаних снага, стечено дугогодишњим искуством и захваљујући високој специјализацији свог особља. Ово осигурава њихову релевантност на међуминистарском и међуагенцијском пољу, где се АОС предлаже као један од кључних и компетентних актера за приступ и експлоатацију ваздухопловства. Ваздухопловство, управо због својих природних компетенција за заштиту животне средине, примењује инклузивну и стратегију сарадње са реалностима научног света и Универзитета као што су Италијанска свемирска агенција, Национално истраживачко веће, Италијански центар за ваздухопловна истраживања. Даље, на међународном нивоу, ваздухопловство истражује и повећава односе са америчким ваздухопловством, руском свемирском агенцијом Роскосмос, америчком свемирском агенцијом НАСА и са ваздухопловством савезничких земаља са којима дели све већу пројектовану визију према ваздухопловству као природно продужење капацитета ПВО.
Ваздухопловство са занимањем гледа на огроман потенцијал својствен ваздухопловном појасу и претпоставља да ће у наредних неколико година створити демонстрацијски прототип Стратосферска платформа што омогућава допуњавање сателитских сазвежђа и могућности садашњег авиона на даљинско управљање (АПР). У ствари, уз могућност да имају соларну енергију и системе за управљање положајем, такве платформе могу понудити јефтино и нискоризично решење за многе типове сензора и корисна носивост (телекомуникације, посматрање земље, помоћ у навигацији, свемирско време) гарантује пружање услуга еквивалентних онима које нуде сателити, без потребе да достижу орбиталне висине и са перформансама супериорнијим од АПР-а у погледу покривености територије и постојаности.
Паралелно са стратосферским платформама, суборбитални лет пошто експлоатација ваздухопловства претпоставља развој возила способних да достигну надморску висину близу 100 км и стварање основних услуга оперативне и логистичке подршке, укључујући оне повезане са свемирским лукама. Под новим свемирска економија, ваздухопловство је започело сарадњу са ЕНАЦ, ИПС и ФАА[КСНУМКС] а под покровитељствомИЦАО/ОНЕОСА, са циљем да подржи активност и допринесе повећању националних техничких и регулаторних вештина у области суборбиталног лета. Суборбитални лет је свакако покретач могућности приступа свемиру, јер се суборбитална возила такође могу ефикасно користити као платформе за лансирање сателита у орбиту.
Приступ простору такође може да гарантујеаир лаунцх, који се састоји у транспорту малог сателитског лансера авионом (названим „носач“) који ће, након пуштања, активирати свој погонски систем док сателит не буде изашао у орбиту. Завршни систем ће се стога састојати од две фазе, од којих је прва надзвучна летелица, док је друга етапа пуноправна и потпуно „проширива“ ракета. Чини се да је употреба војних авиона, попут Еурофигхтера, али без искључивања других могућих решења, краткорочно један од најперспективнијих избора као носач малих сателитских система за лансирање. Ваздухопловство, заједно са академским сектором и са националним индустријама, покренуло је активности на изради студије изводљивости и пословног плана за процену техничке и економске одрживости у вези са развојем лансера за мале сателите са ваздушне платформе. Очекује се да ће студија бити завршена до краја 2019. године.