Све има своју цену. Макрон нам је направио „пакет“, да останемо у напуљском окружењу. Откључавање заједничког предузећа Финцантиери Стк Франце, нови, амбициознији европски буџет и прерасподела миграната, то су главне мере споразума између француског председника Емануела Макрона и италијанског премијера Ђузепеа Контеа током самита у Напуљу. Можда су на помолу и нека обећања о Либији испод стола.
Тек данас Ил Фоглио процури вест да је и о стварању једног одлучено Такуба Таск Форце који ће са француским и италијанским војницима бринути о „развоју“ безбедносних снага земаља Сахела. Тешка обавеза за нашу војску, Сахел је онај појас сушне територије у Африци у којој су екстремистичке групе попут Исламске државе, али постоје и фракције повезане са старом гардом Ал Каиде, у посљедње двије године повратиле сву снагу које више немају у Сирији и Ираку. Француска је дуго желела да отпусти део својих трупа из Сахела како због великог броја француских смртних случајева забележених током година, тако и због годишњих трошкова мисије од 5 милиона евра.
Фанатици, објашњава Ил Фоглио, укључени су у кампању масакра над цивилима и напада на војску који се појачавају из месеца у месец, а Трампова администрација је управо најавила да ће повући велики део америчког контингента и да ће због тога отићи Французи да обуздају кризу.
Француска покушава учинити оно што се обично ради у овим случајевима: ојачати трупе локалних земаља и погодити екстремистичке групе рацијама специјалних снага кад год је то могуће. А ево вести о стварању Оперативне групе Такуба и о могућем ангажовању Италије - које ће доћи баш као што се мисли да ће смањити контингенте у другим областима, погледајте Авганистан. Као што је поменуто, ако постоји довољно стабилности у многим другим секторима, од јужног Либана, где за сада Израел и група Хезболах не ратују против Авганистана, где се говори о (мало вероватном) миру који би омогућио страним војницима да оду кући, Сахел је веома тежак герилски сценарио. Италија са великом дискрецијом већ има мали контингент у Нигеру, где су војници, међутим, углавном укључени у борбу против кријумчарења миграната. Нова мисија би, с друге стране, била антитерористичка, уз употребу специјалних снага на терену.
Операција Баркхане
Операција "Баркхане" тренутно је највећа спољна операција француске војске са приближно 4.500 војника распоређених у појасу Сахел-Сахара, подручју величине Европе. Војска делује као подршка националним армијама које се боре против џихадиста повезаних са Исламском државом или Ал-Каидом. Баркхане је успео у августу 2014. у операцији под називом Сервал, која је покренута 2013. Укупно 38 француских војника изгубило је животе током обе (десет током Сервала и 28 током Баркханеа). Француска војска није претрпела тако велики губитак крви више од 30 година, од напада на Драккар у Либану 1983. године, када је животе изгубило 58 падобранаца.
Сахел је данас један од најнестабилнијих региона на планети у којем терористички покрети, злочиначке екстремистичке организације и територијални ратови дестабилизирају већ крхке и неизвјесне равнотеже. Џихадистички тероризам, рођен као пресељење Ал Каиде и Исламске државе, чини се да је све кохезивнији и организованији и да има један циљ: дестабилизацију влада у региону.
Рођење Исламска држава Велике Сахаре, основали Аднан Абу Валид ал-Сахраоуи коју је ДАЕШ признао у октобру 2016, тренутно усредсређује своје снаге против антитерористичке алијансе у региону: Г5-Сахел. То је регионална организација која укључује 5 држава: Буркина Фасо, Чад, Нигер, Мали и Мауританија. Рођен 16. фебруара 2014. године, има за циљ да се кроз сарадњу између ових држава позабави изазовима присутним у региону: илегалном трговином људима, тероризмом, емиграцијом до климатских промена, са циљем борбе углавном против претње џихадиста.
Ал-Сахраоуи је ставио до знања да организација делује углавном у „Три граничне зоне“ (Мали, Буркина Фасо и Нигер) како би се спречила стабилизација Оружаних снага Г5, сарађујући са покретима про-кадиста. "Наша браћа Ииад Аг Гхали и други муџахиди бране ислам као", рекао је ал-Сахраоуи мислећи на вођу покрета Туарега Ансар Дине повезан са Ал Каидом. Односи између две џихадистичке галаксије присутне у Сахелу су врло неизвесни али претња коју представљају група Г5 и међународне мисије можда је подстакла ова два ентитета да изграде заједнички фронт. Сам оснивач, пре него што се придружио Исламској држави, био је један од главних експонената кедистичке џихадистичке групе ал-Моурабитун а након његовог приступа Ал Багдади одмах се одрекао Белмокхтар. Исламска држава Велике Сахаре преузела је одговорност за низ напада, попут оног у октобру 2017. у Нигеру у којем су погинула 4 америчка и 5 нигеријских војника.
У овој пустињи направљеној од песка и рупа у снази су заузели терористички покрети, где су интервенирали међународни актери у циљу обнове безбедности у региону. Године 2013., са завршетком рата у Малију, Уједињене нације су распоредиле Интегрисана мултидимензионална мисија Уједињених нација у Малију (МИНУСМА) чија је сврха подржати политичку стабилизацију у земљи, гарантовати поштовање људских права и заштиту цивила.
Резолуција 2364 продужила је мандат мисије до јуна 2018. године уз присуство 13.200 војника и 1.920 полицајаца. Резолуцијом 2359 од 21. јуна 2017. године, Савет безбедности одобрио је стварање Јоинт Форце ФЦ-Г5С, који предвиђа распоређивање 5.000 људи на територији како би се олакшало постизање мира и безбедности у региону, као подршка оружаним снагама 5 сахалских држава.
На средњи рок то би требало да представља једно Излазна стратегија за француске снаге присутне на територији. Снаге за секуритизацију Липтако Гоурма, које су у јануару 2017. године основале Буркина Фасо, Мали и Нигер, интегрисане су у Заједничке снаге, а затим их је одобрило Савет за мир и безбедност Афричке уније (АУПСЦ) који су се договорили око мандата. Главни циљеви ФЦ-Г5С су: борба против тероризма и трговине дрогом; доприносе обнови државне власти и повратку расељених лица и избеглица; олакшати хуманитарне операције и испоруку помоћи погођеном становништву; допринесу имплементацији развојних стратегија у региону Г5 Сахел.
Делује углавном у три кључне области:
- западно подручје ал граница између Малија и Мауританије;
- у централном подручју које је Регија Липтако Гоурма, такође позната као „трогранична зона“ између Малија, Нигра и Буркине Фасо, у којој делују главни терористички покрети и стациониран је већи број војних снага;
- у источном подручју ал граница између Нигера и Чада.
Присуство Европске уније у Сахелу почев од 2011. карактерише свеобухватан приступ, тзв Сахел Стратеги, који пружа подршку земљама региона у одговору на безбедносне и развојне изазове. Тхе Регионални акциони план Сахел састоји се у спровођењу Сахелске стратегије и има четири приоритета: обуздати и спречити радикализацију; створити боље услове за живот и запошљавање млађе генерације; миграциони токови; контролу недозвољене трговине и организованог криминала.
Након тога, мисије су покренуте 2012. и 2015. године Еуцап Сахел Нигер за подршку локалним оружаним снагама у борби против терористичких покрета и организованог криминала е Еуцап Сахел Мали да подржи централну власт у обнови уставног и демократског поретка заједно са мисијом ЕУ за обуку у Малију (ЕУТМ). Од 2014. године појачана је подршка Г5 Сахел као кључном партнеру у стабилизацији региона, издвајајући 50 милиона евра Заједничким снагама Г5 Сахел. Коначно, 23. фебруара у Бриселу је одржана последња конференција о Сахелу како би се проценили утицаји интервенција на регион и потврдиле обавезе преузете као Фонд ЕУ за хитне случајеве за Африку, где је издвојено 8 милијарди евра.
Данашња италијанска мисија у Нигеру
Италијанска војна интервенција у Нигеру део је ширег европског и међународног оквира за подршку војним и полицијским снагама Г5 Сахел. У јануару 2018, Дом је одобрио декрет о војним мисијама, који предвиђа смањење италијанског присуства у Ираку и Авганистану и повећање броја операција у Африци, посебно у Либија и Нигер, где ће бити присутно 400 односно 473 војника.
Италија први пут делује у овој земљи и контингент ће подржати америчке и француске снаге које су већ присутне на тој територији, како би појачати граничне контроле и на главним миграцијским путевима. То је, дакле, мисија чији је циљ сузбијање тајних миграција почевши од земље поријекла која се фокусира на подручје сјеверно од Нигера на граници с Либијом, одакле пролази 80% илегалне миграцијске трговине у Европу.
Чини се да се фокус на миграцијско питање Италије, као и Француске, помиче даље према југу, па је из тог разлога присуство у Либији и Нигеру за ове двије земље кључно у сврху контроле миграцијских токова и борбе против незаконите трговине људима у оружју, дрогама и људским бићима.