Увоз би могао бити угрожен: посебно из Ломбардије и Венета
До сада ратни ветрови који дувају на Блиском истоку још нису произвели нарочито озбиљне последице по нашу трговину. Наиме, између прва два месеца 2023. и истог периода ове године, број трговачких бродова (теретних и танкера) који су пристизали у италијанске луке смањен је за 169 јединица (што је једнако -3,6 одсто од укупног броја упловљавања).
Укратко, рат између Израела и Хамаса и последице које он изазива у региону Црвеног мора још се нису осетили у значајној мери. Наравно, колапс пролаза трговачких бродова у прва два месеца 2024. године у мореузу Баб ел-Мандеб (Јемен) (-50,5 одсто) и у Суецком каналу (Египат) (-39,3 одсто) био је значајан; сходно томе, транзит дуж Рта добре наде (Јужна Африка) доживео је пораст од 84,5 одсто (видети Таб. 1).
То значи да су, барем до сада, трговачки бродови који су долазили из југоисточне Азије скоро сви пристајали у Средоземно море, а потом и у наше луке. Очигледно је да је време путовања постало дуже, што је изазвало нагло повећање трошкова превоза. За контејнер од 40 стопа (12 метара дугачак, приближно 2,5 метара широк и висок) који је средином јануара путовао рутом Кина-Источна Азија и стигао до Медитерана, цена је достигла врхунац од 6.673 долара. Нема везе, међутим, са стопама које су наплаћиване у лето 2021. када су биле око 12.000 долара. Такође треба напоменути да у односу на пре пар месеци трошкови падају. Прошлог 1. марта, у ствари, цена је пала на 4.972 долара по контејнеру, у поређењу са 3.300 долара колико је забележио глобални индекс терета који је израчунао Фреигхтос Балтиц Индек (види Графикон 1). Да кажем да је то Канцеларија за студије ЦГИА.
Луке: мање пристајања у Ђенови, Ливорну и Венецији
Као што смо већ рекли, између прва два месеца 2023. и истог периода ове године број трговачких бродова (теретних и танкера) који су пристизали у италијанске луке претрпео је смањење за 169 јединица (-3,6 одсто од укупног броја). Међу главним лучким системима присутним у земљи, најзначајнија контракција у апсолутним износима односила се на Ђенову, где су пристаништа смањена за 61 јединицу (-10,7 одсто). Следе Ливорно са -43 (-9,8 одсто) и Венеција са -34 (-6,4 одсто). Насупрот томе, међутим, резултати које је постигла лука Аугуста (овај лучки систем карактерише снажно присуство нафтних, складишних и бродограђевних активности) која је забележила повећање везова за 30 јединица (+12,2 одсто) у односу на онај у Напуљу. (Специфичности ове локације тичу се бродоградње, каботаже и транспорта терета за Сицилију и Сардинију) са +35 јединица (+18,2 процента) и од Сарроцх-Цаглиари (ова структура је специјализована за петрохемијске/нафтне активности, комерцијални саобраћај, претовар и Ро-Ро) са +39 јединица (+18,7 процената) (видети Таб. 2).
Увоз је у опасности, посебно из Ломбардије и Венета
Позивајући се на најновије доступне статистичке податке (2022. година), италијанска спољна трговина (увоз + извоз) која „путује“ бродом са земљама на које је директно или индиректно утицала криза на Црвеном мору (увоз-извоз који се одвија преко поморског транспорта са земље Централне Азије, Источне Азије, Океаније и Блиског истока; за ове области поморски транспорт представља 2/3 (66%) укупне вредности трговине (161,7 милијарди евра од 246,8 милијарди евра, на основу дефинитивних података за 2022. ).Укупан италијански увоз-извоз у свету је 1.286. године износио 2022 милијарди евра (660 милијарди евра увоза и 626 милијарди извоза). Подаци показују, с једне стране, делимично прецењени, због ефекта неких средњих Источне земље које не „гравитирају“ Црвеном мору као што су Сирија, Јордан, Израел, Либан, Грузија, Јерменија и Азербејџан (али које се ипак налазе у области тренутно високе гео-политичке напетости), а са друге стране делимично потцењено, пошто нису укључене земље источне подсахарске Африке, територије за које је спољнотрговинска размена са Италијом погодна за пролаз кроз Суец) износи 161,7 милијарди евра. Овај износ утиче на целокупну спољнотрговинску размену наше земље за 12,6 одсто. Од ових 161,7 милијарди, 110 (једнако 68 одсто) односи се на увоз, а „само“ 51,7 милијарди евра (једнако 32 одсто) на извоз. У светлу ових цифара, уколико би се ситуација на Блиском истоку додатно погоршала, негативан утицај би се више могао осетити на увозу робе. На регионалном нивоу, Ломбардија и Венето су области које би могле бити најугроженије: ако прва има 30,4 милијарде увоза у дотичним земљама, друга има скоро 17. Следе Емилија Ромања са 9,3 милијарде и Лацио са 7,4 милијарде. милијарде. На извозном плану, међутим, поново је најугроженија Ломбардија која на овим просторима бележи 12,5 милијарди продаје. Следе Емилија Ромања са 8,7 и Венето са 5,7 милијарди евра (видети табулатор 3).
Такође треба подвући да се вредност увоза под утицајем кризе на Црвеном мору смањује у односу на 2022. годину (са 110 милијарди евра на 95 процењених за 2023. годину), због пада цена увоза, посебно енергената. Ако се, међутим, наставе тензије у том региону, не може се искључити нови скок цена и сирове нафте и природног гаса.
Машине и нафтни/хемијски производи су у опасности
Из анализе категорија производа произилази да су од 161,7 милијарди евра колико износи спољнотрговинска размена са земљама погођеним кризом на Црвеном мору, машине и електрични/механички апарати производи који би могли бити највише кажњени ветровима рата који дувају у том крају. Последњи доступни подаци говоре нам, заправо, да ова категорија производа вреди укупно 36,5 милијарди евра годишње (20,1 од увоза на који се додаје 16,4 милијарде извоза). Следе нафтни деривати и природни гас са 24,9 милијарди у увозу, хемијски/гума/пластични производи са 18,9 милијарди (12,4 у увозу и 6,4 у извозу) и метали са 18,6 милијарди евра (15,4 увоза и 3,2 извоза) (видети Таб. 4).
Пријавите се на наш невслеттер!