Иако су цене сировина последњих месеци у паду, увоз ових производа би ове године могао да кошта земљу најмање 80 милијарди евра више него у периоду пре Цовид-а. Да кажем да је то Канцеларија за истраживање ЦГИА.
Цене метала и минерала (алуминијум, гвоздена руда, бакар, олово, калај, никл и цинк), на пример, порасле су у просеку за 25,7 одсто у последње три године; трошкови енергије (нафта, гас и угаљ), с друге стране, удвостручени (+101,3 одсто).
Међутим, треба истаћи да је међу енергетским секторима поскупљење угља било 463,3 одсто, а природног гаса чак 671,6 одсто. С друге стране, повећање је забележено за гвожђе (+4,6 одсто), калај (+16,8 одсто), цинк (+21 одсто), никл (+29,3 одсто), алуминијум (+30,7 одсто), бакар ( +32,9 одсто) и нафта (+57,7 одсто). Опет у поређењу са 2019. годином, међу сировинама које је ЦГИА испитала на основу података Светске банке, само олово је претрпело пад цене од 8,4 одсто.
• Опоравак глобалне тражње је подигао цене
Уопштеније можемо рећи да је након 2019. године коју је обележила значајна стабилност индекса цена ове две групе роба, почев од фебруара 2020. године (са појавом Цовид-19 и последичним смањењем светске тражње) дошло до пада цена. (означеније за енергетику) која кулминира у априлу 2020. Од маја 2020. године, с друге стране, постоји тренд ескалације индекса две групе који се све више обликује у наредним месецима након опоравка светске привреде. Коначно, овај тренд је значајно прекинут тек у априлу 2022. за метале иу септембру 2022. за енергију.
Такође треба напоменути да је у 2019. години цена 2 робне групе била знатно испод просечних нивоа из 2010. године (година која представља основу 100 графикона) пошто је након кризе 2009. године (као што се обично дешава након снажног рецесија) до прогресивног повећања нивоа цена које је у потпуности елиминисало падове до којих је дошло током рецесије и вратило цене на виши ниво од нивоа пре кризе (2008). На крају, такође треба напоменути да је за метале индекс цена за месец октобар 2022. нешто нижи од просечне цифре за 2010. годину; упркос значајном паду последњих месеци, цене енергената остају на веома високим нивоима који су, као што смо већ рекли, у октобру 2022. године били дупло већи у односу на исти период 2019. године.
• Морски терет је такође допринео
Погурању цена сировина свакако је допринела и цена поморског превоза за контејнере која је, иако је у последњих годину дана претрпела просечну контракцију од 68 одсто, у односу на појаву пандемије порасла за 170 одсто ( Извор: фбк.фреигхтос.цом). Треба имати на уму да око 90 одсто међународног транспорта робе путује морем, а одлучујућу улогу у контејнерском транспорту имају земље Далеког истока. Кина, на пример, са 14 лука у укупних 20 најбољих, контролише преко 54 одсто светског тржишног удела (Цонфиндустриа, „Повећање трошкова поморског транспорта за транспорт контејнерске робе: извештаји компанија у систему Цонфиндустриа“, Рим 2021. ).
• Изрежите порески клин како бисте спречили запослене да плате рачун
Пораст цена сировина условио је последични раст инфлације која је код нас сада двоцифрена. Ова ситуација очигледно погађа све; посебно обвезници пореза на фиксни приход који трпе велики губитак куповне моћи. Са "мање" новца у џепу, очигледно је да је и домаћа тражња предодређена да се смањи. Најновији подаци прогнозе које је представила Европска комисија говоре нам да је 2023. године потрошња италијанских породица предодређена да порасте за неприметних 0,1 одсто, што ће, индиректно, казнити и предузећа и самозапослене. Ако велики део потрошача не купује, потпуно је сувишно и производити. Стога, за излазак из овог зачараног круга постоји само један начин: смањење клина који омогућава да платни спискови постану „тежи“.