Средином августа, генерал Кхалифа Хафтар, војни командант Либијске националне армије (ЛНА), отпутовао је у Москву. Посета није изазвала велико интересовање, деловала је као једна од класичних страних посета руској престоници. Посета је почела на аеродрому састанком либијског амбасадора у Русији. Састанак, по многима, "необичан", с обзиром на то да амбасадор представља онај део који генерал Хафтар -Влада националног јединства, којим председава Фаиез ал -Саррај -није уважио -признао УН, а самим тим и међународна заједница.
Генерал Хафтар је желео да избегне гужву у дипломатском протоколу и одмах се састане са руском делегацијом. Разговори би се тицали могућности да се ублаже санкције УН -а против ембарга на оружје.
Занимљиви, али невероватни аргументи. Москва се већ изјаснила о овим питањима и више пута је потврђивала своју опредељеност да поштује међународне обавезе и да не мења свој став. Под условом анонимности, неки извори блиски генералу Хафтару изјавили су да је сврха посете, у стварности, информисање Москве о питањима решеним у мировним преговорима одржаним у Паризу прошлог јула.
Мохамед Б. Алмонтасер, либијски политички аналитичар у Лондону, сматра да Хафтарова посета Москви може само поткопати мировни процес. "Хафтар се осећа охрабреним новим таласом контаката на високом нивоу са Паризом и Москвом, и одржаће и неговати те контакте како би само повећао своју амбицију.Алмонтасер је рекао, мислећи на Хафтарову жељу да постане либијска верзија египатског председника Абдела Фатаха ал-Сисија. "Његове примедбе након два мини самита изгледа да указују на његово неслагање са либијским премијером Фаиезом ал-Саррајем и његово категоричко одбијање да ради под цивилним политичким вођством".
Јасно је да Алмонтасерове симпатије вежу за владу у Триполију, али његово резоновање има смисла, као и Хафтаров пут у Москву који му је омогућио да зарађује бодове у спољној политици и политичким поенима код куће. Хафтарови покушаји да подржи своју позицију уз подршку Москве - чак и ако таква подршка није увек била евидентна - били су централни у стратегији на међународној сцени.
Заузврат, Москва има своје разлоге за позивање либијског војног утврђења. Кремљ покушава да изгради солидан пут за интеракцију са администрацијом француског председника Емануела Макрона. Москва је објективна и поздравља Макронов проактиван став на Блиском истоку, у поређењу са његовим претходником Франсоа Оландом. Позиција коју цени Кремљ и најављује одређене будуће односе са Французима.
У међувремену, либијски мировни процес је очигледно у застоју. Да није тако, Триполи и Тобрук би заједнички затражили укидање ембарга на оружје. Уместо тога, стране се међусобно директно или индиректно оптужују за ометање мировног процеса.
Хафтар је за Франце 24 рекао: "Саррај је добар човек", али је додао: "Не може да спроведе оно што је прихватио". У источној Либији, која контролише Хафтара, људи описују Сарраја као слабог политичара и често наводе његов неуспјех да протера Муслиманско братство и Ал-Каиду из подручја која контролише његова влада.
Наравно, постоји и супротна перспектива. Како примећује Алмонтасер, "у овом тренутку постоје многе препреке мировном процесу и дијалогу. Источни блок се и даље оштро противи политичком споразуму, „пакту потписаном 2015. који је створио јединство владе".
Дакле, присталице једне стране, у суштини, критикују лидера друге као слабе и неспособне да консолидују власт. Међутим, присталице Триполија такође признају да западни региони Либије и даље представљају смртоносну претњу мировном процесу.
Алмонтасер је изјавио: "Такође постоји велики број милиција на западу земље - које се плаше да ће изгубити утицај и бити подвргнуте закону за своје ратне злочине - које заузимају оштар став против било ког процеса или помирења које их не укључује. ". Испоставило се, дакле, да би многи актери на терену више волели да процес пацификације избаци из колосијека него да се заврши.
Друго питање је милиција Мисрата. Упркос њиховом одсуству у мировним преговорима у Абу Дабију и Паризу, милиције остају од пресудног значаја у либијским војним и политичким аренама. Саррајеве присталице прихватиле су своју кључну улогу у међулибијском дијалогу, али их Хафтар никада није прихватио.
Везе милиција Мисрата са Москвом такође нису скривене, па извори блиски ЛНА извештавају и траже анонимност. Затим кажу да зависи од тога која ће руска страна имати контакт са милицијом Мисрата. Ако је то Министарство вањских послова, ништа се неће догодити, ако је то Министарство одбране или војне агенције, страна ЛНА неће прихватити уплитање и могли би настати озбиљни проблеми. Не треба занемарити ни то да су неки представници милиција Мисрата недавно посјетили Катар како би објавили одлуку о оснивању властите војске и рекли да одбацују споразуме са својим источним либијским колегом. Горе наведено би додатно погоршало ситуацију на терену.
У овој компликованој ситуацији, чини се да је Москва заиста једина у стању да приближи две стране и пружи одлучујућу подршку мировном процесу. Москва је једина која може да води дијалог и има утицај са супротним странама.
Иако се сценарио чини тешким у садашњем високо институционализованом и изузетно плуралистичком политичком систему у Либији, Хафтар можда следи председничке амбиције, или тако мисле неки људи из његове окружења.
Међутим, постоје многе сумње да ли га Триполи, милиције Мисрата и друге укључене стране заиста могу прихватити као шефа државе. Није само крвопролиће изазвало, већ и антиисламизам, који је постао камен темељац и идеологија Хафтарове војске, која плаши многе (у основи умерене) политичаре из региона западне Либије..
У међувремену, преговарачки процес могао би омогућити војном команданту да се развије у политичког лидера, само ако је у стању да представи мање -више јасну политичку платформу. То би заправо могло пружити основу за дијалог са другим актерима.
Узимајући у обзир све ово, чини се да подршка Москве заиста може позитивно допринети либијском политичком процесу.
У међувремену, јуче у Версаиллесу у Француској, Италији, Немачкој, Шпанији, Либији, Нигерији, Чаду и Лади Песц, Федерица Могхерини сложила се око "мапе пута" за питање миграната, уз учешће Високог комесара УН за избеглице (Унхцр) . С тим у вези, премијер Ђентилони је такође затражио већу сарадњу од земаља Европске уније.
За Либију је био присутан "правни" представник Фаиез ал-Саррај, који, како се види на терену, не представља целу Либију, напротив.
Већина Либијаца не прихвата оно што Саррај одобрава и потписује, што ће заиста отежати постизање резултата. Генерал Хафтар је стварност и постоји јер има важно и пресудно следбенике и територију Либије. Непредвиђање његовог јучерашњег присуства била је грешка која би могла узроковати неуспјех било које мјере коју је Саррај потписао и одобрио. Генерала Хафтара, како се види, подржава Москва која би му чак могла приближити милиције Мисрате. То би му дало стварну моћ над нацијом. Гадафи "доцет".
У неким случајевима правила дипломатије морају да праве калкулације чак и са непредвиђеним ситуацијама на терену. И онда Мацрон, колико игара игра?
би Массимилиано Д'Елиа
извор: хттп://ввв.ал-монитор.цом