Крајем прошле године, изасланик Ирана Роберт Маллеи састао се са амбасадором УН-а Амиром Саеидом Ираванијем и координатором Бијеле куће за Блиски исток Бретом МцГурком, који је отишао у Оман да разговара са нуклеарним преговарачем Алијем Багхери Канијем.
Како преноси ВП, прекјуче је врховни лидер Хамнеи делимично потврдио контакте, рекавши да би могао да подржи споразум са западњацима, ако атомска инфраструктура земље остане нетакнута. Према пакту, Иран би се обавезао да неће обогаћивати уранијум изнад 60%, зауставити нападе својих савезника на Американце у Сирији и Ираку, проширити сарадњу са инспекторима ИАЕА и неће продавати балистичке ракете Русији. Међутим, не помиње се обавеза да се дронови (Шахед) не продају Русији.
Заузврат, САД би избегле увођење нових санкција, престале би да заплене иранске танкере који извозе сирову нафту, не би тражиле од УН и ИАЕА резолуције против Техерана. Да би показао своју добру намјеру, Вашингтон је овластио Ирак да отплати 2,76 милијарди долара дуга Ирану за испоруку енергије, а могао би да ослободи још седам милијарди долара које дугује Јужна Кореја. Новац би отишао у катарску банку и могао би се користити само за отплатити дугове Техерана у иностранству или добити хуманитарне залихе као што су храна и лекови.
Споразум није прави уговор, већ привремено решење за удаљавање Ирана од постизања кобних 90 одсто обогаћивања уранијума. Гранични праг који би наметнуо војну интервенцију Сједињеним Државама и Израелу, који треба избегавати с обзиром на руско-украјинску кризу и тензије у Индо-Пацифику.
Према писању Тајмса Израела, Нетањаху је о томе разговарао са неким посланицима, рекавши да може да прихвати овај "мини договор". Бивши амерички изасланик за Блиски исток Денис Рос рекао је да се време мора купити јер Техеран наводно јача одбрану своје нуклеарне инфраструктуре.
Пријавите се на наш невслеттер!