Нада Бакос, бивша аналитичарка ЦИА: Трампов Твиттер је „рудник злата“ за стране шпијуне

Са скоро 33 милиона пратилаца на Твитеру, амерички председник Доналд Трамп лако би се могао описати као амерички лидер са највише друштвених односа у нашем веку. Јасно је да Трамп користи Твитер да директно комуницира са својим следбеницима, заобилазећи мејнстрим медије, које сматра контрадикторним његовој политици.

Међутим, стране обавештајне агенције су међу онима који обраћају велику пажњу на председникове твитове, каже бивша аналитичарка Централне обавештајне агенције Нада Бакос. Бакос је провео 20 година у ЦИА-и, пре свега као шеф јединице која је ушла у траг Абу Мусабу ал-Заркавију, оснивачу Ал Каиде у Ираку, која је касније еволуирала у Исламску државу Ирака и Сирије. У тексту од 23. јуна у Тхе Васхингтон Посту, Бакос тврди да је „Твитер феед” председника Трампа златни рудник за сваку страну обавештајну агенцију.

Све обавештајне агенције, објашњава Бакош, граде психолошке профиле страних лидера. Ови профили се обично заснивају на информацијама прикупљеним кроз „методичне, детаљне и често тајне“ обавештајне операције. Крајњи производ може бити пресудан у омогућавању државама да осмисле стратегије које ће се супротставити њиховим противницима. Али са Трампом, нису вам потребне тајне операције прикупљања обавештајних података да бисте видели шта му је на уму, пошто су „председникове нефилтриране мисли доступне дан и ноћ“, каже он. Бивши аналитичар ЦИА-е истиче да твитове председника Трампа постављају „без очигледног посредовања” његови помоћници и саветници, што се види по учесталости којом брише и поново поставља твитове због правописних и граматичких грешака. Ове нефилтриране мисли на Твитеру нуде „увид у реалном времену у бриге, необичне личности и менталне навике великог светског лидера“, каже Бакос.

Без сумње, стране обавештајне агенције користе твитове председника Трампа на много начина док граде профил његове личности. Најочигледнији начини су да се изврши анализа садржаја његових твитова, која би се затим могла упоредити са информацијама прикупљеним из других извора о главним одлукама америчке политике. Штавише, стране обавештајне агенције би могле да идентификују изворе информација које амерички председник, изгледа, преферира, а затим да траже информације тим изворима који би могли да утичу на његово мишљење.

Земље попут Саудијске Арабије и Русије можда су то већ учиниле, тврди Бакос. Мишљења америчког председника, изражена преко Твитера, такође би се могла упоредити и супротставити изнетим мишљењима његових помоћника или високих владиних званичника, како би се разазнало ко се слаже са овим последњим. Једнако је корисно анализирати питања или догађаје о којима председник Сједињених Држава твитује или не твитује или твитује са значајним закашњењем.

Бакос не иде толико далеко да сугерише да амерички председник треба да се уздржи од друштвених медија, али јасно мисли да је употреба друштвених медија од стране америчког лидера превише импулсивна и потенцијално опасна из перспективе националне безбедности. Она се такође жали што током своје каријере у ЦИА-и, она и њен тим „никада нису имали тако богат извор отворених информација о светском лидеру, а свакако никада нису имали прилику коју њихови противници (и савезници) сада имају“, захваљујући Трамповој немилосрдној присуство на друштвеним мрежама.

 

Нада Бакос, бивша аналитичарка ЦИА: Трампов Твиттер је „рудник злата“ за стране шпијуне

| ИНТЕЛЛИГЕНЦЕ |