Нето камате на дуг, прошле године је јавна потрошња наше земље износила готово 890 милијарди евра: износ преко 4 пута већи од онога што ћемо бити позвани да потрошимо у наредних 5 година новцем који је ставила на располагање „Европска унија са Опоравак који, подсећамо, износи 191,5 милијарди евра.
Да се разумемо: нико не доводи у питање значај и корисност европских ресурса које ћемо бити позвани да улажемо у наредним годинама. Нема на чему. Међутим, желели бисмо да се дебата која се отворила последњих месеци у земљи о потреби да се ови ресурси добро потроше и ускоро примени увек; с обзиром на то да је само у последњих годину дана јавна потрошња достигла 890 милијарди евра.
Трошак, јавни, који је за око 90 процената актуелан и користи се посебно за подмиривање плата државних службеника, омогућавање потрошње јавног аутомобила и плаћање социјалних давања. Рецимо да је то Канцеларија за студије ЦГИА.
Поверити сва своја очекивања раста „успеху“ „Националног плана за опоравак и отпорност“ (ПНРР) је крајње исправна и исправна ствар; међутим, подједнако је пресудно да влада Драгхија такође појача пажњу на то како се ових 890 милијарди евра користи сваке године и активира, у оштријој мери него што је до сада урађено, пажљивији и разборитији систем праћења.
• ПНРР: много инвестиција, али мало профитабилности
Наш ПНРР састоји се од 235,6 милијарди евра, од чега 191,5 приписује Фонду за опоравак, 30,6 додатном фонду и осталих 13,5 милијарди РЕАЦТ-ЕУ. Од ових 235,6 милијарди, 52,6 ће бити уложено за „постојеће пројекте“ или су већ планирани, док ће преосталих 183 отићи за финансирање „нових пројеката“. Због тога би 2026. године раст БДП-а, године у којој ће се акција Плана завршити, требало да буде 3,6 процентних поена већи од сценарија који би се догодио без ефекта додатних улагања.
Прогноза, последња, која је унапред постављена у оптималном сценарију, наиме да се инвестиције троше ефикасно, да су монетарни услови повољни и да нема негативних последица на премију државног ризика. Доћи ће до услова које нам, наравно, нико не може потврдити.
Ако је, у поређењу са оним што је пријављено, општа слика била мање оптимистична, наш ПНРР претпоставља још 2 сценарија: просечни са растом БДП-а од 2,7 процента и низак са растом од 1,8 процената.
• Мултипликациони ефекат ограниченог БДП-а
Анализирајући само оптимални сценарио, суочивши се са 183 милијарде инвестиција, 2026. године ћемо имати структурно повећање БДП-а од нешто мање од 70 милијарди, што ће резултирати мултипликатором БДП-а једнаким 1,2.
Не посебно узбудљив резултат, извештава Канцеларија за студије ЦГИА, ако узмемо у обзир да, према студији Банке Италије, изградња јавних радова може имати важне реперкусије на економски раст земље ако мултипликатор јавног потрошња за инвестиције је између 1 и 21.
Тачно је да би 1,2 процента које је влада Драгхи предвидела у ПНРР спадало у опсег који је назначила Италијанска банка, али је подједнако тачно да ћемо тај циљ постићи само ако све крене у добром смеру; нешто у шта многи посматрачи сумњају, с обзиром на хроничну неефикасност која карактерише велики део наше јавне управе, количину бирократије која захвата земљу, историјску немогућност да се потроше сва европска средства и време реализације италијанских јавних радова који представљају кашњења која немају премца у остатку Европе.
Такође треба имати на уму да Италија нема висок степен поузданости у погледу макроекономских прогноза. Подаци Европског фискалног одбора (независно саветодавно тело Европске комисије) о којима доле извештавамо су немилосрдни: између 2013. и 2019. ми смо држава која је највише „погрешила“. Још један разлог сумње да ћемо успети да постигнемо раст БДП-а од 3,6 процента и, сходно томе, имамо мултипликатор од 1,2.
• Очекује се 750 нових запослених, али у једној години смо већ изгубили 900 XNUMX
Чак и на пољу запошљавања, ефекти ПНРР-а неће бити посебно узбудљиви. Захваљујући 235,6 милијарди инвестиција, у 2024. - 2026. запосленост у Италији ће се повећати за 3,2 процентна поена што је у апсолутном износу еквивалентно 750 хиљада запослених. Свакако важна цифра, чак и ако се мора узети у обзир да смо само у првој години пандемије изгубили 900 радних места, упркос чињеници да је блок технолошког вишка на снази по закону. Не усуђујемо се да размишљамо шта ће се даље дешавати, када се ова мера готово сигурно елиминише.
• Грешке у прогнозама БДП-а: Италија заостаје за ЕУ
Поред тога што је јавна потрошња често пуна отпада и расипања, Италија има и тужан европски рекорд: изузетно нам је тешко развити поуздане прогнозе економског раста. У најновијем годишњем извештају Европског фискалног одбора, објављеном у октобру 2020. године (четврти годишњи извештај), дата је анализа разлика између стварног раста БДП-а и пројекција представљених у програмима стабилности и конвергенције током периода 2013-2019.
У поређењу са земљама еврозоне, Италија представља најкритичнији резултат: показало се да су прогнозе раста високе у свих испитиваних 7 година (2013-2019). После Италије постоји 5 земаља које су процениле највише прогнозе у 5 година од 7. То су: Белгија, Шпанија, Француска, Летонија и Словачка.
Италијански резултат је такође критичан у погледу просечне грешке у прогнози; у овом негативном рангу смо на другом месту након Словеније, са просечном годишњом грешком процене која износи 1,3 процента номиналног БДП-а; ово одступање се претвара у утицај на буџет јавних управа од више од 0,5 процента БДП-а годишње (за 7 година око 60 милијарди евра на буџет наше ПА).