(би Массимилиано Д'Елиа) Срећом, Тап је ту. Сетите се старе пословице: „миш са само једном рупом преживљава мало и лоше„. Тако је гасовод Тап, коме се пре извесног времена супротставио део италијанске политике (М5С), данас можда најбоља иницијатива коју би наша земља могла да покрене, показујући несвакидашњу далековидост. Тап који из Азербејџана стиже у Пуљу, у Сан Фочу, снабдевајући тако Европу и Италију драгоценим угљоводоником, ублажава стратешку полугу коју користи Русија у снабдевању гасом гасоводом Северни ток. Тап се протеже на 3.500 километара, почиње од Каспијског мора и прелази Азербејџан, Грузију, Турску, Грчку, Албанију и Италију.
Делегација из Брисела је јуче долетела у Азербејџан да убеди власти да повећају снабдевање са 10 милијарди кубних метара на 20. Делегацију је предводио комесар за енергетику, Кадри Симсон, који је одлетео у Баку за Саветодавно веће и који има за циљ да Тап претвори у највећу резерву гаса за Европу: „Верујем да има позитиван утицај на земље и регионе које опслужује и да у великој мери доприноси поузданом, конкурентном и одрживом снабдевању у Југоисточној Европи”.
Данас руски гасоводи носе 38% свог капацитета, док складишта у Европи садрже само 16% у поређењу са просеком од 40, чиме се потврђује Путинова тактика „дозирања казаљке на сату”. С друге стране, преговори који су у току требало би да доведу до тренутног повећања од приближно 6 милијарди кубних метара, од чега је 8 милијарди намењено Италији.
На састанку су јуче били и представници влада Украјине, Молдавије, САД и Велике Британије. Базени у Азербејџану су у стању да произведу око 400 милијарди кубних метара гаса годишње, а поређења ради, само италијанске потребе су око 70 милијарди кубних метара. Постоје и друге иницијативе које имају за циљ подршку ТАП пројекту, попут оне Туркменистана који сада извози свој гас углавном у Русију и Кину, али је почео да скреће поглед на запад процењујући могућност повезивања на гасовод ТАП. САД, с друге стране, преговарају са Катаром о транспорту течног гаса, бродом, на стари континент.
Шта је Тап
Тап (акроним од Транс Адриатиц Пипелине) је цевовод дугачак око 850 километара који прелази Балкан од границе између Грчке и Турске и улази у Јадран код Фиера да би пристао у Мелендуњо у Пуљи.
ТАП кошта око 4,1 милијарду евра углавном приватних инвестиција. Има капацитет да транспортује 10 милијарди кубних метара гаса годишње у Италију и Европу и већ је калибрисан да може да се удвостручи на 20 милијарди кубних метара. У овом случају удвостручавање неће захтевати друго понашање; једноставније, компресијске станице дуж трасе биће повећане и ојачане, како би се повећао притисак и количина гаса који се гура у цевовод.
Али цео пројекат је много захтевнији и формиран је од прве деонице цевовода, Танап (Трансанатолиан Пипелине). Почиње у Азербејџану, на пољима Шах Дениз која Соцар, државна компанија, има у Каспијском мору. Цео „јужни коридор” од Каспијског мора до Пуље кошта 45 милијарди долара, укључујући и радове на пољима у Азербејџану.
Највећи акционари су БП, Снам и Соцар са по 20 одсто. Мањи удели у белгијском Флукис (19%), шпанском Енагас (16%) и Акпо (5%).
