Више оружја Украјини да нагриза руску ватрену моћ уз фактор „време“.

Украјински председник Володимир Зеленски јуче је послао још један видео да разговара са својим народом: „Црно море ће бити безбедно и поново наше, све ће се обновити, Русија нема довољно пројектила да сломи вољу Украјинаца за животом“. У међувремену, кијевски парламент забранио је увоз руских и белоруских књига и новина у отцепљене републике Донбаса. Иста ствар за музику, концерте и филмове руских аутора. Једини руски уметници признати су они који јавно осуђују инвазију на земљу.

Осим политичких фраза и поступака Зеленског, реалност на терену прича другу причу, тежу и сложенију. У Донбасу постоји опасност од опкољавања украјинских трупа. Из Николајева се покушавају гурнути да се Херсон одузме од Руса. Од Запорожја су се украјински артиљеријски положаји померили десетак километара јужније, ка Мелитопољу, долазећи у руску одбрану, захваљујући НАТО топовима калибра 155 мм већег домета од оних који су Руси на располагању у тој области.

На истоку, руски пројектили би уништили товар западног оружја и постоји ризик да се Харков, други по величини град у земљи, врати под руско бомбардовање.

Четири отворена фронта. На југозападу између Николајева и Херсона, на југу између Запорожја и Мелитопоља на југоистоку у Донбасу и на истоку између Херсона и руске границе. Разлика је у топовима већег домета. То је постао позицијски рат у коме ће победити онај ко има највише људи и средстава.

Генерални секретар Атлантске алијансе, Јенс Столтенберг, рекао је у интервјуу за немачке новине мора да се припреми на чињеницу да би рат могао да траје годинама. НАТО тврди да би снабдевање украјинске војске модерним оружјем могло ефикасно да омогући Кијеву да ослободи Донбас. Столтенберг: "чак и ако је цена енергије и хране висока иу војном иу цивилном смислу, морамо наставити да подржавамо Украјину".

Британски премијер је на истој таласној дужини Борис Џонсон: "Украјина мора да добије оружје, муницију и обуку брже од освајача".

Европска унија спремна да испоручи ново оружје

27 лидера ЕУ биће позвани да потпишу обавезу да испоруче више оружја на Европском савету који почиње следећег четвртка. Италијан Марио Драгхи требало би да потпише нови документ којим би, поред испоруке новог наоружања Украјини, могао да се повећа сума посвећена војној подршци Кијеву у оквиру фонда под називом Еуропеан Пеаце Фацилити, са 2 на 2,5 милијарди евра. Фонд за слање оружја Украјини први пут је активиран 28. фебруара са траншом од 500 милиона евра. Друга транша у истом износу потом је одобрена 23. марта, трећа 13. априла и четврта 24. маја, чиме је укупна алокација повећана на две милијарде. До данас, Европски мировни фонд има укупан буџет од 5 милијарди који служи за покривање периода 2021-2027.

Међу земљама ЕУ постоји хармонија око слања новог наоружања, док постоје одређена неслагања око потребе повећања задужбине поменутог фонда. Немачка са Аустријом и Малтом су, у ствари, показале велико неповерење у погледу потребе да се дају додатна средства.

С друге стране, у нацрту закључака Европског савета нема позивања на потребу постизања мира или на прекид ватре, јер је уместо тога Италија узалуд тражила на самиту у мају. Порука Русији је, с друге стране, јасна и не оставља простора за компромис: „Европски савет оштро осуђује неселективне нападе Русије на цивилно становништво и цивилну инфраструктуру и позива Русију да одмах и безусловно повуче све своје трупе и војну опрему са читаве територије Украјине у оквиру њених међународно признатих граница.

Више оружја Украјини да нагриза руску ватрену моћ уз фактор „време“.