(Аммираглио де Гиорги) Још једном, технологија повезана са свемиром помоћи ће нам да боље разумемо фундаменталну динамику глобалног екосистема: стварни ентитет пластике присутан у океанима Може се створити права карта за ову врло тешку загађујућу контаминацију захваљујући пројекту повезаном са сателитима Сентинел 3, програма Коперникус који промовишу ЕСА (Европска свемирска агенција) и Европска комисија. Сателити ће нам омогућити да пронађемо оне милионе тона пластике (око 10) које годишње заврше у океанима. Пројекат је започео у септембру 2017. године, а као координатор истраживања види Италијана Паола Цоррадија. Први резултати представљени су на Међународној конференцији о морским отпадима организованој у Сан Диегу, Сједињене Државе.
«Циљ пројекта - коментарисао је Цорради - је да се процени изводљивост директних оптичких мерења пластичног отпада направљених уз помоћ сателита. Изгледало би немогуће, али постоје разлози за веровање да се то може учинити, барем за одређене концентрације. Са сателитима имамо могућност да креирамо детаљне мапе океанских струја и да на рачунару симулирамо путање и подручја где се пластика акумулира у Тихом океану и у другим морима света. Са сателита неће бити могуће фотографирати плутајућу пластику, али моћи ћемо да идентификујемо "спектрални потпис" ових материјала, системом сличним оном који нам омогућава да идентификујемо концентрације фитопланктона, суспендованих седимената и различитих загађивача мора.'.
Али како се све ово може догодити у пракси? У основи се слике које посматрају сателити упоређују са сликама добијеним из авиона и са земље, када се сакупља пластика која лебди како би се извршиле детаљне анализе. Имати прецизну слику концентрација пластике у океанима сигурно је веома важно знати један од најозбиљнијих облика загађења који може неповратно оштетити морску фауну и досећи врх ланца исхране, са још увек непознатим дугорочним ефектима на живот животиња и на здравље људи. С друге стране, подаци које извештава УНЕП (Програм Уједињених нација за животну средину) су алармантни: сваке године преко 8 милиона тона пластике заврши у океанима. Данас произведена пластика је 20 пута већа него 60-их и настављајући се овом брзином до 2050. године, у светским морима ће бити више пластике него рибе, а 99% птица појело је више или мање пластике.