Либија је далеко од мира. Ради се о бурету барута спремном да експлодира, што ће Италији задати велику невољу, свесна чињенице да је у тим земљама нагомилано преко 600 избеглица из целе Африке и Блиског истока. Подаци о миграционим токовима који погађају нашу земљу објављују се свакодневно на сајту МУП-а: 2022. године у Италију је слетело чак 101.127 илегалних имиграната, много више од 64.612 у 2021. и 33.863 у 2020. години. Египћани (20.486), затим Тунижани (17.931), па они из Бангладеша (14.381). 51.000 стиже из Либије, која се сматра транзитном земљом.
Политичка нестабилност и избори који се не реализују су елементи који нас наводе да не будемо оптимисти у погледу будућности северноафричке земље. Последњи гласови датирају из 2014. године, они из децембра прошле године које су тражиле УН су несрећно пропали.
Триполи и цео северозапад су под окриљем Владе националног јединства (ГНУ), коју предводи премијер Абдул Хамид Дбеибах, док Циренаица и Феззан њима управљају ФатхиБасхага, на папиру, јер добро знамо да генерал либијске националне армије на том подручју диже глас Калифа Хафтар, између осталог веома близак Русији Владимира Путина, толико да је плаћеничка чета Вагнер у тим крајевима дома.
Иако још нема говора о правом грађанском рату, јуче је наоружана група из редова Хафтарових снага отворила ватру на двојицу грађана у граду АлБајда, на северу земље. Прошле недеље су гласине о Хафтаровом отцепљењу постајале све упорније, чак и ако је генерал у свом божићном говору све уверавао у те гласине, према његовим речима, без икаквог основа. Хафтар је говорио о последњој шанси да је направи ауто-карта који предвиђа одржавање избора, наглашавајући потребу за праведнијом расподелом прихода од нафте, подсећајући да су само Либијци у стању да реше свој проблем и формирају јединствену либијску државу.
За заустављање Хафтара, Тхе Либиа Обсервер објашњава да је председавајућа Представничког дома, Акуила Салех и број један Високог савета, Кхалид Ал-Мисхри, прогласио је наставак дијалога ради постизања новог споразума како би се могли одржати слободни и демократски избори.
Хафтар би, како пише Ла Верита, тражио нова средства за своју предизборну кампању уочи наредних избора. Новац се тражио од профита од продаје нафте директно на међународним тржиштима. Генерал је такође тражио од Русије да штампа либијске динаре. Од тога је милијарду већ заплењено на Малти, на захтев Сједињених Држава. Штавише, крајем новембра је добио отказ Али ал Хибридала место заменика гувернера Централне банке Либије. Званично би био оптужен за корупцију, али би се у стварности противио увођењу нових динара штампаних у Русији у економски и финансијски систем Киренаике.
Тхе вебсите Африцан Интеллигенце известио да је у децембру Садам Хафтар, генералов син, покушао је да преузме контролу над банкарским институцијама у источној Либији како би финансирао очеву предизборну кампању и исплатио плате својим милиционерима.
Оно што је извесно јесте да свет није нимало миран са старим и новим сукобима на капији: Србија-Косово-Русија-Украјина-Судан-Сирија-Авганистан-Ирак-Турска-Курди-Јемен-Сахел-Доминион у Индо- Пацифик-Јужна Кореја-Северна Кореја-Иран-Израел-Катар и земље Залива-Индија-Пакистан-Бразил-Венецуела-Куба.