Генерал Паскуале Презиоса, бивши начелник штаба Ваздухопловства, у уводнику у Газзетта дел Меззогиорно, детаљно је описао комплетну и исцрпну анализу италијанског енергетског проблема у европском контексту у светлу „рок“, на шта указује већ започети процес постизања климатске неутралности 2050. године.
Европа је, пише Презиоса, већ исцртала путеве на којима ће се кретати у будућности са неким стратешким показатељима који могу да трансформишу Унију у модерну зелену и дигиталну економију.
У 2050. не сме бити нето емисија гасова стаклене баште и економски раст мора бити одвојен од коришћења ресурса.
Нова економија ће морати да буде кружна и чиста са смањењем загађења и одрживим пројектима.
Климатска неутралност 2050. године мораће да се постигне улагањима у еколошки прихватљиве технологије, чистије и здравије облике транспорта, декарбонизацију енергетског сектора, одрживу пољопривреду и већу енергетску ефикасност зграда.
У основи европске, а самим тим и италијанске стратегије је велики проблем климатских промена чије би последице могле бити погубне по човечанство, у том погледу је Евроторањ створио Одељење посвећено управо климатским променама.
Међутим, у наредних тридесет година трансформација европског и италијанског друштва мораће да се ослања не само на међународну сарадњу већ и на конкурентност међу нацијама.
Међу факторима конкурентности је и цена енергије што ако ван тржишта (високо) обесхрабрује неке нове и важне вредне инвестиције везане за производњу: угљеничних влакана (50КВх по килограму) која су материјал неопходан за изградњу мање енергетски интензивних транспортних средстава, водоника који је гориво за будућност (40КВх по килограму), зелени челик (нпр.) озлоглашено енергетски интензиван.
Проблем производње и трошкова енергије тиче се прелазног периода до консолидације нових технолошких процеса за чисту нуклеарну енергију. Карадаш у Француској, такође планирана за 2050. или будућу водоничну економију.
Надаље, имплементација Фонд за опоравак за Италију ће пасти управо у прелазном периоду за енергију где цена КВх може да направи разлику за индустријске инвестиционе планове.
Нажалост, већ данас је цена индустријске енергије у Италији већа него у остатку Европе (Еуростат) и инвестиције неопходне за декарбонизацију садашњих производних процеса и ширење обновљивих извора енергије не доводе ни до каквог смањења трошкова индустријске енергије.
И не само то, у Италији развој алтернативних енергетских постројења такође наилази не само на регулаторне, већ и на друштвено-еколошке препреке.
Присуство снаге ветра у овој области, на пример, отворио је енергетску, друштвену и еколошку дебату у многим општинама са много отворених спорова због загађења буком коју производе ветротурбине.
Осим тогаИСПРА (Виши институт за заштиту животне средине и истраживања) то преноси регулаторни оквир у многим италијанским регионима је „прилично конфузно и нимало благовремено у транспоновању европских директива” како би се издале јасне и недвосмислене смернице за секторске инвестиције.
Тренутно, многе европске земље и неки италијански региони користе нову генерацију постројења за претварање отпада у енергију са емисијом дима далеко испод националних прописа са важним предностима у погледу утицаја отпада на животну средину и цене енергије, други имају предрасуде према постројењима за отпад. енергетска постројења са оштећењем развојних процеса везаним за цену енергије.
Економски развој подручја ће трпети негативне ефекте ове недоследности, јер неће моћи да апсорбује енергетски интензивне индустријске процесе веће технолошке вредности и степена запослености радне снаге.
Проблем цене енергије ће снажно утицати на будућност наше земље и на нове инвестиције везане за њу Фонд за опоравак.
Стога, биће неопходна нова политичка и друштвена визија енергетског сектора који, поштујући нову енергетску путању коју је назначила Европска унија, може дати смернице које омогућавају развој пројеката Фонд за опоравак са већом ефикасношћу производње уз смањење тренутног нивоа ризика по животну средину.
Мораће да се идентификује нову интегрисану регионалну и националну стратегију за производњу електричне енергије која обједињује европске прописе за Зелена економија са новом генерацијом алтернативних и безалтернативних извора енергије и учинити инвестиције у овој области конкурентним минимизирањем трошкова производње и продаје КВх.
Стратегија се може употпунити друштвеним образовним процесима који могу подићи како општу свест о потреби електричне енергије за живот друштва и његов будући развој, тако и сазнање о апсолутном одсуству незагађујућих процеса производње енергије.
Будућност је изазов који треба освојити и за климу и за економске аспекте нације. Изазов није идеолошке природе већ такмичарске природе међу нацијама на којој се заснивависок интензитет знања проблеми и технологије.
