Међу глобалним изазовима је и доминација на ракетном пољу, нови стратешки изазов који ставља странке у јаку конкуренцију за постизање светског првенства. Да би појаснили наше идеје, необјављена анализа објављена дана антс.нет направио генерал Паскуале ПРИЦИОУС, данас председник Опсерваторије за безбедност у Еуриспес, бивши шеф кабинетаАеронаутица Милитаре фино ал 2016.
Трговински рат између Сједињених Држава и Кине, који је потекао из претходне америчке администрације, покренуо је динамику способну да генерише негативне ефекте и на друге земље, укључујући Европску унију, са страхом од колапса СТО. Сједињене Државе су, са новим председавањем, стекле уверење да само „трговински рат“, вођен независно, није довољан да ублажи позитивне кинеске трендове раста. Велики обим проблема захтеваће укључивање читаве проамеричке западне и азијске заједнице како би се створило стратешки веродостојније средство за обуздавање напретка „змаја“. У том смислу, Вашингтон је развио нову стратегију која је одобрена у Сенату под називом „Закон о стратешкој конкуренцији из 2021„Да се заустави растући кинески утицај у свету, позивајући се на јаче мере безбедности са Јапаном, Аустралијом, Индијом и Европом, као и са традиционалним компонентама„ Пет очију “.
Просторије од којих нова стратегија полази засноване су на запажању да су међународне политике које Кина следи у дипломатском, економском, војном и технолошком домену супротне интересима и вредностима Американаца, њихових партнера и многих других земаља у свет. „Закон о стратешкој конкуренцији“ уствари ће дати континуитет „трговинском рату“ претходне администрације, проширујући учешће на многе земље и увелико проширујући поља конфронтације: може се сматрати стратегијом задржавања и супротстављања Иницијатива Белт & Роад Кинески.
Ове стратешке иницијативе, кинеска и америчка, стога оцртавају нови период непрекидне конфронтације на свим пољима интереса двеју земаља, уз Русију, посебно у области наоружања. Друго Мицхаел МцФаул проћи ћете "Хладни рат" све "Топли мир". Амерички документ даје нову стратегију за Запад која се креће од међународне инвестиције, дигитална технологија и повезаност, насупрот међународном утицају Кинеске комунистичке партије, улагањима у савезе и партнерства, индо-пацифичким земљама и слободи кретања комерцијалног промета, регионалним стратегијама за супротстављање кинеским тврдњама, односима са Европом, Канадом и Латинском Америка, са земљама Централне и Јужне Азије, са свим афричким земљама, са Блиским Истоком и Северном Африком, са Океанијом, за промоцију демократских вредности у Хонг Конгу, санкције за принудни рад уведене у „Аутономном региону Синђанг ујгурски “, кршење интелектуалне својине и још много тога.
Нова стратегија Сједињених Држава сада свој успех почива на два стуба: укључивање свих западних и проамеричких земаља у пројекат и проширење поља примене закона и задржавања у свим секторима националне безбедности. Ипак, спољна политика САД-а и ЕУ више није савршено усклађена као у прошлости. Европа на исток тражи енергију, трговину и сарадњу, а у неким тачкама Русија и Кина имају другачију перцепцију од Сједињених Држава. Затим се на запад гледа према вакцинама и одбрани Европе.
Према речима високог представника ЕУ Јосеп Боррелл "постоји систематско ривалство, политички системи су различити; међутим, Европски парламент и Европски савет ће ускоро изнијети линије спољне политике са Кином". Европска унија ће, према томе, морати да успостави нове линије спољне политике са Пекингом, у односу на предлоге Вашингтона и оквир консолидован на крају Трамповог председавања.
ХИПЕРЗОНСКА ТЕХНОЛОГИЈА
С друге стране, сектор који је изнео важна изненађења је сектор наоружања. Кина и Русија показале су још веће могућности од Сједињених Држава за опремање хиперсонична технологија нуклеарни сектор. Хиперсонични Азијац поништава претходни однос снага у корист Кине и Русије. Током "председничко обраћање савезној скупштини", Председник Владимир Путин изјавио је да ће „2024. године 76% конвенционалних војних снага бити опремљено новим оружјем, док ће 88% нуклеарног оружја бити модернизовано до 2021. године“.
Интерконтиненталне ракете са хиперсоничним авангардним способностима (ХГВ - Хиперсониц Глиде Вехицле) и борбени системи засновани на ласеру за противваздушну и противракетну одбрану „Пересвет“ су већ постављени. Супертешке балистичке интерконтиненталне ракете Сармат, способне да избегну америчку одбрану од АБМ и способне да носе до 2022 бојне главе ХГВ, биће оперативне до 24. године. Повећаваће се број борбених авиона опремљених хиперсоничним ракетама Кинзхал (две хиљаде километара домета, брзином до 10 Маха), као и размештање крстарећих ракета Калибр (дозвучни-надзвучни) на борбеним бродовима. Противбродска (невидљива за радаре) хиперсонична ракета Циркон (хиљаду километара, 8-9 маха) ускоро ће ући у службу.
Русија сада за подморнице развија савременији систем великих борбених торпеда Посејдон („торпедо цунами апокалипсе“) способних да гађају обалске циљеве термонуклеарним наоружањем (2 Мегатона) и систем под називом Буревестник (Петрел), ракету из крстарења на нуклеарни погон . Русија је желела да понови да је постигла веома висок ниво националне безбедности, никада раније постигнут.
Кина је већ обавила прва испитивања хиперсоничних летелица. У пустињи Гоби, тестови за авион „Јиагенг 1“, који је развио Универзитет Ксиамен након десет година студија и дизајна, већ су одавно завршени; усвојио је дизајн „таласног јахача“, сличан америчком пројекту Боеинг Кс-51 (5.1 Маха, једнак 5.400 км / х), а прошле године је Пекиншки универзитет већ тестирао „И-авион“ за брзине до 7 Маха.
У Сједињеним Државама, Раитхеон развија нове хиперсоничне ракете са концептом Хиперсоничног ваздушног удисања ваздуха, заједно са Ваздухопловством и ДАРПА. Европске земље нису уложиле довољно у хиперсонична технолошка истраживања и траже могуће лекове.
Чекајући да развију нове технологије и најсавременије оружје за уравнотежење хиперсоничне распрострањености Русије и Кине, Сједињене Државе развијају „Интегрисано одвраћање“ за ублажавање ризика националне безбедности.
Данашњи геополитички оквир се много променио, дефинитивно сложенији. Сједињене Државе, а самим тим и НАТО, изгубиле су тло на пољу одвраћања као резултат нових хиперсоничних способности које су постигле и Русија и Кина. Као резултат, Европа, попут САД-а, више неће моћи да ужива претходне нивое сигурности. Западни хиперсонични јаз и нова трка у наоружању негативно утичу на ниво безбедности и одбране САД-а и, сходно томе, Европе. Сједињене Државе су у ствари изгубиле висок ниво одвраћања који му је омогућио да у прошлости оствари „доминацију“ и сходно томе НАТО већ показује знаке свог слабљења. Опоравак војне празнине сложен је са технолошког становишта и скуп за финансијски део. НАТО, а самим тим и САД, морају данас радити на томе да се смањи технолошки јаз и успостави веродостојно одвраћање како би се обновили претходни нивои националне безбедности.
Европа може много да уради са Песком, сталном структурираном сарадњом, поновним преговарањем о трансатлантским односима на новој основи, намењеној јачању улоге Запада у конкуренцији, али и у сарадњи са азијском. Нове преговарачке основе допринеле би смањењу нивоа нестабилности данашњег геополитичког оквира, ублажавајући ниже нивое ризика од трауматичне трансформације нестабилних светских равнотежа.