Јуче се Газпром, руска државна енергетска компанија, вратила да обавести о даљем смањењу за трећину својих токова ка Старом континенту кроз гасовод Северни ток 1, само неколико сати након што је најавио прво драстично смањење од 40%. Нови развој у натезању конопца у вези са залихама метана довешће до потпуног заустављања више од 60% залиха од данас.
Од јуче су дневне количине у транзиту из Северног тока 1, инфраструктуре која пролази испод Балтичког мора и стиже у Немачку, смањене са 167 милиона кубних метара на само 67 милиона (у уторак су смањене на 100 милиона). Штавише, средином јутра најављено је смањење токова које је купио Ени за 15%, из разлога који се не би поделили са италијанском компанијом. Међутим, Ени остаје привржен - уверио је - "да се договоре о свакој могућој додатној количини гаса која може допринети италијанској и европској енергетској безбедности".
Према саопштењу за штампу Газпрома, проблеми који су у основи рационализације гаса били би због квара турбине постројења за приступ метану која се налази на Балтику.
Реалност је, пак, политичке природе. Путин жели да сатера Европу у ћошак како би натерао Зеленског да постигне споразум о примирју. Путовање тројице европских шефова држава данас на гласање у Кијеву могло би да означи прекретницу.
Без добрих намера, главна суштина је тајминг уласка Украјинаца у ЕУ. Очекује се да ће Комисија сутра у Савету представити молбу Украјине за кандидатуру за Европску унију са повољним исходом. Чини се да се Французи суздржавају по том питању, Италијани имају мањи отпор, док Немци не уживају пуно поверење Зеленског који их сматра превише економски зависним од Москве.
Дипломате Француске, Немачке и Италије желе да обнове споразуме из Минска, када је пре осам година тражен мир.
Протоколи из Минска предвиђали су моментални прекид ватре, размену заробљеника и обавезу Кијева да призна већа овлашћења у областима Донбаса и Луганска.
Тројица лидера данас ће осигурати да ниједна земља неће изостати од подршке Зеленског ако Кремљ настави битку. Биће речи и о томе како да се откључа жито из луке Одеса, о финансирању реконструкције, али пре свега о имању кијевске војске на истоку.
Драги и Макрон пред кијевске састанке
"Он ће бити украјински председник, објаснио је Драги у уторак пре него што је напустио Јерусалим, да каже које услове сматра прихватљивим„. Италијански премијер инсистира на томе да понови да се мировним преговорима мора дати нови подстицај. Али мир - прецизира Драги - то није наметнуто. Макрон је јуче јасније разговарао са француском војском у војној бази НАТО-а Михаил Когалницеану у Румунији: „Украјински председник и његови званичници мораће да преговарају са Русијом. Учинићемо све да зауставимо руске снаге и помогнемо Украјинцима и њиховој војсци”.
Путовање тројице у апсолутној тајности
Датум и време су остали тајни до краја. Једина извесност када су се три државна авиона срела на писти аеродрома Жешов у Пољској. Драги, Макрон и Шолц су превезени у Медику, на пољско-украјинској граници, а затим се укрцали у воз према Кијеву. Очекује се да ће се Шолц, Драги и Макрон јутрос састати са Зеленским у палати Маријински, где ће највероватније око ручка бити одржана заједничка конференција за новинаре, којој би требало да присуствује и Клаус Лоханис, председник Румуније. Тросмерни формат Европљана је снажно подржао Драги.