аутор Андреа Пинто
Владимира Путина ништа није зауставило, са скоро 90% (између 87% и 90%) гласова, савремени цар се по пети пут потврђује на челу нације, постављајући рекорд: 24 године на власти без прекида. Оно што је сигурно јесте да је победа већ била јасно исписана јер није било кредибилних противничких кандидата.
Они су играли само козметичку улогу, да одреде псеудодемократске изборе; комуниста Николај Харитонов, на другом месту, зауставио се на 4,7%, Генте Нуова, Владислав Даванков, на 3,6% и Либерално-демократска партија Леонид Слуцкиј на 2,5%. Одзив бирача је процењен на преко 73%, у поређењу са 67,5% забележених на претходним председничким изборима, 2018. Док се још чекају подаци о електронском гласању.
Између хапшења и мистериозне смрти, Владимир Путин је тако могао лако да положи изборни испит, учврстивши своју власт и пројектујући своје амбиције на следеће изборе 2030. Временски период који би, међутим, могао да буде прекинут исходом, који није да се подразумева, због рата у Украјини и старости, Путин ће 7. октобра напунити 72 године.
Протести следбеника Алексеја Наваљног изазвали су спорадичне окршаје на бирачким местима и редове у 12.00, како је од Берлина захтевала супруга најславнијег противника, који је недавно преминуо у најудаљенијем затвору у Сибиру.
Колико год је то било могуће, Украјинци су покушали да упропасте Путинову странку тако што су напали пограничне области дроном, активирајући и аларм на московским аеродромима.
Путин је увече потом отишао у штаб изборне кампање и са тог симболичног места захвалио свим Русима на „тоталном поверењу“, обећавајући још јачу земљу. Изречено је и упозорење нашим противницима: „Нико нас неће заплашити нити сатрти“. Путин је желео да цитира, иронично, чак и свог најстрашнијег противника Наваљног: његова смрт је била „тужан догађај“.
Пријавите се на наш невслеттер!