Путин ће се састати са Ердоганом у Анкари у септембру КСНУМКС, фокусирати се на Сирију и С-КСНУМКС 

   

Путин ће се састати са Ердоганом у Анкари у септембру КСНУМКС, фокусирати се на Сирију и С-КСНУМКС 

Агенција Нова сазнаје да ће се руски председник Владимир Путин следећег четвртка састати са својим турским колегом Ердоганом. Ово је Ердоган најавио у говору на Блоомберг Глобал Бусинесс Форуму у Нев Иорку, додајући да ће пре састанка у Анкари разговарати са Путином 25. септембра. „У четвртак ћемо заједно вечерати и разговарати о развоју догађаја у Сирији.

Протеклих дана, три земље примирја у Сирији, Турској, Русији и Ирану постигле су споразум у Астани у Казахстану, о границама безбедносних зона где ће бити послати посматрачи да надгледају прекид ватре. Град Идлиб на северу, под контролом џихадистичких терористичких група, такође је део ових зона деескалације. Русија је преко свог званичника већ најавила да ће свака земља послати 500 војника у зоне безбедности. Технички разговори о томе како распоредити снаге још увек трају. Састанак двојице шефова држава, преноси лист "Хуррииет", такође ће се тицати куповине антибалистичких пројектила С-400 од Русије, што је изазвало забринутост савезника Анкаре у НАТО-у.

С-400 већ постоје у Сирији, а мора их имати и Турска. Не желимо само С-400, већ и С-500, чак и С-600 “, додао је Ердоган. Шеф турске државе је такође нагласио да постоје "друге одлуке" које земља мора да донесе у питањима одбране, попут могуће куповине балистичких пројектила. Ердоган је 14. септембра отворено одбацио критике западне заједнице у вези са новим споразумом потписаним са Москвом за набавку ракетног одбрамбеног система С-400. Турска, као чланица НАТО -а, наставиће да примењује свој одбрамбени апарат, рекао је Ердоган. Турски председник је додао да ће "иако међународна заједница није прихватила куповину ракетног система од Русије" Анкара наставити да "предузима све потребне мере" како би гарантовала безбедност земље. Раније је Ердоган такође изјавио да је његова земља већ уплатила депозит Русији за куповину противракетног система. Владимир Козхин, помоћник председника Русије, известио је да испорука система у потпуности одговара интересима Москве у војно -техничкој сарадњи. "Могу само гарантовати да све одлуке донете у овом уговору строго одговарају нашим стратешким интересима", рекао је Кожин, преноси агенција "Тасс". Званичник је додао да је реакција Запада, који покушава да изврши притисак на Турску, сасвим разумљива. Пентагон је 31. јула прошле године послао оштру поруку Турској, оптужујући је да купује руски одбрамбени систем уместо да улаже у технологију НАТО -а.

Том приликом, портпарол америчког Министарства одбране капетан Јефф Давис рекао је да је Пентагон забринут због турске куповине руске технологије јер би то могло бити у сукобу са опремом коју користе друге чланице Алијансе. "Генерално, добра је идеја да савезници купе интероперабилну опрему", рекао је Давис. Портпарол Пентагона је приметио да Вашингтон жели да партнери купују материјале у оквиру НАТО партнера и даље улажу у Алијансу. Неколико дана раније, портпарол турског председавања Ибрахим Калин нагласио је да остаје да се разјасни неколико питања како би се формализовао уговор о испоруци руског противракетног система Турској. У интервјуу објављеном средином јула за телевизију "Трт Хабертурк", тадашњи турски министар одбране, Фикри Исик нагласио је да је влада Анкаре вољна да купи С-400 да их користи "у кратком року", да би потом развила „аутохтон“ одбрамбени систем уз сарадњу Француске и Италије.

Сви технички радови су завршени - додао је Исик - и донели смо коначну одлуку о набавци система С -400 од Русије ”. Исик је накнадно најавио потписивање споразума са италијанско-француским конзорцијумом Еуросам о развоју сопственог противракетног система. Почетком јуна, међутим, исти руски председник Владимир Путин је током међународног економског форума у ​​Санкт Петербургу рекао да је Москва спремна да прода систем С-400 Турској. Међутим, чињеница да Анкара заправо може набавити систем и интегрирати га са системом НАТО -а тежи огромним непознаницама, повезаним са могућим озбиљним посљедицама на политичком и геостратешком нивоу и са проблемима који нису занемарљиви са техничке тачке гледишта. Анкара би у ствари била прва земља НАТО-а која је стекла руски стратешки систем који се не може интегрисати у ракетну одбрамбену мрежу Алијансе, а набавком С-400 била би приморана да тајне кодове и информације о пројектилима учини доступним руским техничарима САД, као и други НАТО системи, попут радара за откривање, система за пренос података и тако даље, укључени у одбрамбену мрежу.