Када вирус удари у главу стада

(Јохн Блацкеие) Били смо одушевљени слушајући речи енглеског премијера Борис Џонсон јер, бар што се мене тиче, никада нисмо чули за "иммунита ди грегге".

Затим, продубљујући концепт, схватило се да је имунитет крда једна од линија деловања коју треба следити у случају светске епидемије и еквивалентно је речи да суочени са порастом инфекција, болесни и умрли, потребно је остати готово ненаоружан, остављајући грађане саме у рату против вируса. Они који остају да стоје на крају борбе, односно живи и излечени, представљају део здраве популације, имунизоване, која је у Великој Британији дефинисана као стадо. Остали, авај, нису заслужили да живе. Штета, међутим, што ова теорија заправо има врло мрачну страну, односно велики део становништва треба препустити својој судбини. Ако си јак опстајеш, ако си слаб, то је била твоја кривица и ти умиреш.

И помислити да смо ми који смо у Италији такође позајмили име Министарства здравља или здравља из Велике Британије, претварајући га у врло енглески Министарство социјалне заштите. Наравно, ако Британци на овај начин заштите здравље грађана, пожељно је да се врате талијанском Министарству здравља.

У основи, Борис Џонсон је мало упозорио Британце, готово парафразирајући римски начин казивања, наиме: "Ко је до монахиње се 'нгругна”, Укратко, немојте се љутити на оне који морају да претрпе заразу.

Овом изјавом британски премијер је наговестио да политика према иностранству - за разлику од онога што се догодило у Италији и другим деловима света где су лечени болесници - није да се масовним здравственим интервенцијама бори против пандемије, већ да сачека да све прође сама, уз велике уштеде за државну касу и мање напора у погледу опште мобилизације.

Болнице, лекари и медицинске сестре морали би да сачекају да вирус пожње своје жртве, на крају пандемије, колико их је остало „имуно“ (у јату), а колико је прошло у најбољи од њих. Живот.

Ствари нису ишле баш овако, јер како су људи почели да пате од симптома изазваних коронавирусом, појавили су се у најближој болници, или ако желите или не желите, чак се и Британија нашла са зачепљеним одељењима болесних интубиран и са контингентом лекара и медицинских сестара ангажованих на смену без одмора.

Премијерова жеља да пусти коронавирус да прође острвом без пружања отпора није успела.

Дакле, теорија имунитета стада прешла је право на другу страницу, затим на трећу, па на четврту.

Сада је, међутим, коронавирус погодио премијера Бориса Јохнсона који се прогласио позитивним.

И у овом тренутку би цела међународна заједница требало да се позове на исту ону велику доследност коју је лидер Брекита изнео мачем. Доследност у речима и доследност у делима. Хтео је имунитет стада, сада одбијате лечење. Само тако ћемо схватити да овај човек није био будала већ човек од речи.

Када вирус удари у главу стада