Дакле, у белешци, Франко Рицо, провинцијски координатор УСБ Таранто, у вези са афером Арцелор Миттал-Префецтуре: "Више нас ништа не изненађује, чак ни то што институције које би требало да пре свега прикупљају и процењују захтеве грађана и радника, одлуче да терен препусте фирми која нпр. Арцелор Миттал, прилично јасно показује једини интерес: производњу и профит чак и по цену здравља, односно живота. Одлука префекта Таранта да не продужи меру од 26. марта нас не изненађује, али оставља лош укус у устима. Звуче као шала праћење и контролу услова запошљавања кадрова као и стална и потпуна примена мера превенције ризика по здравље".
Чак и префект уклања ограничења која су претходно договорена. Стога није било користи показивати га др Деметрио Мартино тежак документ попут послатог писма од извршног директора Лусије Морселија до Владе, што је у супротности са оним што изјављује управа компаније.
Парадоксално, данас, да су општина и регион хтели да интервенишу, не би имали овлашћења за то, јер постоји могућност увођења строжих мера, али не и за индустрије континуираног циклуса.
Последњи пут префект се ослонио на технички извештај команданта Ватрогасне бригаде, који је тада у ствари поништен Морселијевим писмом; данас се заснива на извештају Спесал-а, према којем је ситуација у фабрици под контролом са још само пет јединица међу радницима безбедности.
Ово за нас није ништа друго до фарса. Централна власт мора да престане са најавама кроз које говори о добрим намерама које одмах нападају уши. Уместо тога, требало би јасно да открије да је срамно стала на страну мултинационалке на штету здравља хиљада људи.