(Отац Алек Занотелли са фнси.ит) Речи оца Алека Занотеллија, мисионара и дубоког познаваоца Африке, биле су лепе и шокантне. Он је издао саопштење за веб страницу ФНСИ -ја у којем се истиче "незамислива" реалност и које се "обрушава" на нас "који расправљамо о томе како зауставити егзодус миграната на наше обале.
„Извините ако вам се обратим овог врелог лета, али све већа патња најсиромашнијих и најмаргинализованијих гурне ме у то. Зато као мисионар користим оловку (и ја припадам вашој категорији) да чујем њихов плач, плач који налази све мање простора у италијанским масовним медијима.
Заправо, сматрам да је већина наших медија, и штампаних и телевизијских, тако провинцијских, тако површних, тако добро интегрираних у глобално тржиште. Знам да су масовни медији, нажалост, у рукама моћних економских и финансијских група, па свако од вас има врло мале шансе да напише шта би хтео. Не тражим од вас херојске чинове, већ само да покушавам свакодневно преносити неке вести како бих помогао италијанском народу да схвати трагедије које проживљавају многи народи.
Апелујем на вас новинаре / и да имате храбрости да прекинете тишину медијске тишине која пре свега тежи Африци. (Нажалост, постоји неколико изузетака у овој области!)
За мене је неприхватљиво да ћутим о драматичној ситуацији у Јужном Судану (најмлађој држави у Африци) уплетеној у застрашујући грађански рат који је већ изазвао најмање три стотине хиљада смрти и милионе људи у бекству.
Тишина о Судану је неприхватљива, под владавином диктаторског режима у рату против људи у планинама Кордофан, Нубе, мученичког народа Африке и против етничких група у Дарфуру.
Шутња о Сомалији у грађанском рату више од тридесет година са милионима унутрашњих и спољних избеглица је неприхватљива.
Тишина над Еритрејом, којом влада један од најугњетљивијих режима на свету, са стотинама хиљада младих људи који беже у Европу, неприхватљива је.
Тишина о централној Африци, коју и даље разбија грађански рат који изгледа да никада не престаје, неприхватљива је.
Шутња о озбиљној ситуацији на подручју Сахелије од Чада до Малија, гдје би се моћне џихадистичке групе могле формирати у нови калифат црне Африке, неприхватљива је.
Неприхватљиво је шутјети о хаотичној ситуацији у Либији гдје долази до сукоба свих против свих, узрокованог нашим проклетим ратом против Гадафија.
Неприхватљиво је утишати оно што се дешава у срцу Африке, посебно у Конгу, одакле потичу наши најдрагоценији минерали.
Тишина на тридесет милиона људи којима прети глад у Етиопији, Сомалији, Јужном Судану, северној Кенији и око језера Чад, најгора криза са храном у последњих 50 година према УН, неприхватљива је.
Шутња о климатским променама у Африци, којој прети опасност да три четвртине њене територије буде ненастањива крајем века, неприхватљива је.
Шутња о италијанској продаји тешког и лаког наоружања овим земљама је неприхватљива, што само повећава све жешће ратове из којих су милиони избеглица приморани да беже. (Италија је прошле године извезла оружје у вредности од 14 милијарди евра!).
Не знајући све ово, јасно је да Италијани не могу разумети зашто толико људи бежи из својих земаља и ризикује животе да би дошли до нас.
Ово ствара параноју „инвазије“, коју такође вешто подстичу ксенофобичне странке.
Ово приморава европске владе да покушају блокирати мигранте са црног континента Афричким договором, уговорима склопљеним са афричким владама за блокирање миграната.
Али очајни у историји нико их неће зауставити.
Ово није хитно питање, већ структурно за економско-финансијски систем. УН очекује око педесет милиона климатских избеглица само из Африке до 2050. године. И сада наши политичари узвикују: „Помозимо им код куће“, након што смо их вековима пљачкали и настављамо то да радимо са економском политиком која користи нашим банкама и нашим пословима, од ЕНИ -ја до Финмеццанице.
И тако смо се нашли са Маре Нострум -ом који је постао Цимитериум Нострум где су десетине хиљада избеглица страдале, а са њима је и Европа бродолом као домовина права. Уочи свега овога не можемо да ћутимо. (Зар наши унуци неће рећи оно што ми данас говоримо о нацистима?).
Зато вас молим да прекинете ову новинарску шутњу о Африци присиљавајући своје медије да говоре о томе. Да би се то постигло, зар не би било могуће да писмо од хиљаде вас пошаље Надзорној комисији РАИ -а и главним националним новинама? Шта ако је Италијанска национална федерација за штампу (ФНСИ) направила овај гест? Зар ово не би могао бити новинарски Афрички компакт, много кориснији за континент од различитих уговора које су владе потписале да блокирају мигранте? Не можемо да ћутимо пред још једном Шоом која се одвија пред нашим очима. Хајде да се сви потрудимо да прекинемо ову проклету тишину о Африци.