Откључавање украјинске пшенице за 3-5 недеља

Русија e Украјина производи само трећину светске пшенице и јечма, али се највећи део продаје у афричке земље које од њих увозе 40% својих потреба, док Руанда, Танзанија e Сенегал доћи до 60%.Египат до 80%. Замрзавање житарица коштало је Кијев 11% БДП-а, док за Москву цео сектор вреди само 5%. Прошлог месеца, према АГФлов-у, украјински извоз житарица пао је за 32%, док је руски извоз порастао за 18%, што је донело 1,9 милијарди долара у касу Федерације.

председник Афричке уније, мацки Салл био у Сочију, у резиденцији лидера Кремља Владимир Путин. Добио је уверавања да ће житна криза бити решена за 3-5 недеља.

Афричке државе, рекао је Сал, међутим, нису забринуте само због блокаде извоза жита из Украјине коју је увео Кремљ, већ и изнад свега искључење руских банака из Свифт система за међубанкарске трансакције. Ова санкција, у ствари, не само да штети Москви, већ доводи у опасност сва плаћања, а самим тим и могућност афричких држава да купују житарице од Русије.

Сал тада се присетио података о Фао о стању безбедности хране и исхране у свету 2020. године: бројке су показале да 282 милиона људи, више од трећине потхрањених појединаца у свету, живи у Африци. Овоме морамо додати још 46 милиона Африканаца који су у опасности од глади и неухрањености због пандемије Цовид-19 и породица које су данас погођене повећањем житарица.

Пре неколико дана такође Чад прогласио ванредно стање у погледу хране и исхране. Према Светском програму за храну, у Афрички рог више од 14 милиона људи је на ивици глади, 40 милиона када се узме у обзир целинаАфрица оццидентале. Земља која највише пати од зависности од руске пшенице јеЕгипат која је почетком јуна откупила 465.000 тона житарица из Русије, Румунија e Бугарска по цени од 480 долара по тони, што је повећање од 141% у односу на последњу куповину, направљену пре руске инвазије.

Да би се супротставио опасности од глади, Каиро је најавио да ће забранити трговину пшеницом трећим лицима најмање до краја лета у циљу потпуне контроле тржишта.

Потези УН

У међувремену јеУједињене нације убрзава преговоре са Русијом за деблокирање кризе пшенице, али Москва позива на укидање санкција, сугеришући копнени пролаз из Белорусије. Кијев, са своје стране, остаје чврст у погледу решења извоза 20 милиона тона преко својих лука. Кијев је тада оптужио Москву да је украла њену пшеницу и продала је Сирији. Дана 2. маја, теретњак Матрос Позиних испловио је из Севастопоља и прешао Босфор да би отишао у Александрију, али је у стварности потом кренуо ка сиријској луци Латакија да би сместио украдено жито.

Споразумом који се ради у седишту УН предвиђено је деминирање и деблокада украјинских лука, посебно Одесе, одакле треба да пође товар житарица у пратњи турских бродова. Заузврат, Русија би добила право да извози своје житарице и ђубрива без примарних или секундарних санкција. Све гарантовано резолуцијом од Савет безбедности.

Амерички амбасадор у УН Тхомас-Греенфиелд он је гарантовао да је његова влада спремна да достави гарантна писма укљученим осигуравајућим друштвима и банкама, али је јасно ставио до знања да прехрамбени производи већ не подлежу санкцијама.

Руски колега Небензиа он је одговорио: "нисмо постављали мине у луке. Ако их Украјинци одведу, спремни смо да гарантујемо безбедан пролаз жита. Путин је, међутим, тражио да прође само кроз луке под његовом контролом, захтевајући опште ублажавање санкција. Гутереш сам разговарао у петак са Лукашенко, који је потврдио своју спремност да копненим путем донесе украјинску пшеницу у балтичке луке, у замену за зелено светло да исте луке користи за извоз белоруске робе.

Вашингтон размишља о изградњи привремених складишта да би сачувао жетву и проучава копнени транспорт који стиже у Европу без проласка кроз Белорусију. Иза кулиса, у УН и САД, понавља се да Путин има полуге да избегне хуманитарну катастрофу: „ако их не искористи, то ће показати колико је спреман да жртвује милионе живота да би задовољио амбицију да наметне своју моћ".

Улога Турске

Ибрахим Калин, портпарол председника Реџеп Тајип Ердоган, у интервјуу за новинску агенцију Анадолија уверио да би украјинске испоруке жита могле ускоро да се наставе кроз Црно море и и мореуза Босфора и Дарданела. За откључавање наставка извоза могао би бити потпис а Меморандум поводом посете руског министра иностраних послова Сергеј Лавров, који ће у среду бити у Анкари.

Калин је тада рекао да „биће донета одлука и снабдевање ће почети у најкраћем могућем року. Могу да кажем ово: ако се на пример сутра договоримо, поморски превоз почиње 3-5 недеља касније. Прво морате очистити море и направити коридор ".

Апел Италије

министар иностраних послова, Луиги Ди Маио, на Г7 у Немачкој поновио је хитност деблокаде извоза житарица из региона погођених сукобом у Украјини: „Светски рат против хлеба је већ у току и морамо га зауставити. Ризикујемо политичку нестабилност у Африци, пролиферацију терористичких организација, државне ударе: ово може произвести кризу житарица коју доживљавамо. Ако не зауставимо светски рат хлеба, прехрамбену кризу пшенице, могли бисмо да се нађемо не само са новим ратовима, већом нестабилношћу у Африци, већ пре свега са већим миграционим токовима. Не смемо заборавити да је 30 милиона тона пшенице блокирано у украјинским лукама од стране руских ратних бродова, оно што радимо је да радимо на томе да Русија деблокира извоз жита у украјинске луке.

Откључавање украјинске пшенице за 3-5 недеља