Шах-мат на Западу? Кина се провлачи између Русије, Африке и Латинске Америке

(Масимилиано Д'Елиа) На крају се дешава оно што смо увек избегавали. Вероватно или неизбежно смо фаворизовалиЗближавање Кине са Русијом, са непредвидивим последицама по Запад, са горким укусом за будућност привреде и за раст тензија на војном плану. Састанак у Москви између Владимир Путин e Кси Ђинпинг ефективно санкционише успостављање а нови мултилатерални светски поредак, „променљива“ и веома, веома течна. Кина и цела Азија заузимају све снажнији нови став, суочени са Западом који све више води САД, са ирелевантном и мало одвраћајућом Европском унијом и са организацијама као што су НАТО и УН које више нису актуелне и нису прилагођене савременим изазовима. У контексту опште неизвесности са европским земљама које се боре са тешким унутрашњим проблемима услед последица пандемије и инфлаторних притисака привреде, постоји Кина која то користи тако што помера важне пионе на међународној шаховској табли.

Аспект који би највише требало да забрине Запад јесте намера кинеско-руске осовине да врати цео афрички континент у своју сферу утицаја, намигујући и земљама Латинске Америке у успону. Подручја света, ноторно богата стратешким ресурсима (угљоводоници, злато, платина, уранијум и ретке земље) и пре свега богата одлучујућим елементом за гарантовани развој: младом популацијом, заиста веома младом, која обезбеђује неограничене могућности за будућност.

Састанак у Москви

Си Ђинпинг је то рекао на крају разговора "Кина „залаже се за мир и дијалог за решавање сукоба у Украјини“.

"Што се тиче могућности да регулишемо украјинску кризу, покушавамо да користимо принципе Повеље УН, наш став жели да допринесе процесу преговора, наш став је заснован на истини и суштини, ми смо за мир и дијалог, ми смо верни у историју”рекао је Си. Штавише, из Пекинга је портпаролка Министарства спољних послова Хуа Чуњин објаснила да су Си и Путин потписали заједничку декларацију „о продубљивању свеобухватног стратешког координационог партнерства две земље за нову еру“, истичући да јеУкрајинска криза „треба да буде решена мировним преговорима“.

Пријавите се на наш невслеттер!

После два сата разговора иза затворених врата Путин је рекао новинарима да јесте „искрену и суштинску размену мишљења“. 

Си је рекао новинарима да то показују односи између Кине и Русије „здрава динамика развоја“, додајући да желе да „појачају координацију” између Пекинга и Москве. “Обим области наше сарадње се стално шири. До сада смо постигли запажене резултате, а даљи развој сарадње се успешно реализује”, објаснио је кинески председник.

Путин је такође најавио да ће међутрговинска размена између Русије и Кине ове године премашити 200 милијарди долара, након што је већ достигла рекорд 2022. године, упркос пандемији и санкцијама. Између Русије и Кине, како је најавио, договорени су "практично сви параметри" за изградњу гасовода Снага Сибира 2 за извоз руског гаса у Кину, што ће повећати снагу Сибир 1, већ ради. 

Русија је, подвукао је руски председник, спремна да подржи кинеске компаније које желе да замене западне које су напустиле земљу и такође жели „користите кинески јуан у плаћањима са земљама Азије, Африке и Латинске Америке“. 'сигуран сам Путин је објаснио. да ће се ови облици плаћања развијати између Русије и партнера и колега из трећих земаља“.

Након посете кинеског председника Си Ђинпинга Русији, контакти Пекинга са Москвом ће помоћи да се успостави мир. Портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин рекао да је "Русија је пажљиво проучила став Кине о политичком решавању кризе у Украјини и отворена је за мировне преговоре“. председник Владимир Путин известио да је „тхеРусија цени доследан став Кине да заговара правичност, објективност и равнотежу у главним међународним питањима. Кина ће наставити да кинеско-руске односе чини приоритетом“.    

О критикама америчког државног секретара Антонија Блинкена на дипломатском покрићу које је Пекинг дао Москви, Ванг је нагласио да Кина „она није ни зачетник ни део кризе у Украјини, нити је снабдевала оружјем било коју страну сукоба. САД нису квалификоване да упиру прстом у Кину, а камоли да је криве.", додао је он. У наставку, "кажу да желе да очувају мир, али људи не виде никакве стварне кораке, док сви виде да САД настављају да испоручују оружје на бојно поље“. 

Реакција Зеленског и кинески мировни предлог

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је „позвао“ Кину на дијалог и да „чека одговор“. док је његов кинески колега Си Ђинпинг у Москви да закључи савез са Владимиром Путином. „Понудили смо Кини да постане партнер у спровођењу формуле мира. Емитујемо нашу формулу на свим каналима. Позивамо вас на дијалог. Очекујемо ваш одговор“, рекао је Зеленски на конференцији за новинаре, додајући да у овој фази „прима сигнале, али ништа конкретно“.

О кинеском мировном предлогу Путин је рекао: „Радујемо се вашим предлозима за решавање кризе у Украјини“. 'Отворени смо за преговоре", додао је он, наглашавајући, међутим, да свако решење мора узети у обзир принцип „недељивости безбедности за све земље“

"Прва и главна клаузула“ мировног споразума мора бити „предаја или повлачење руских окупационих снага“, нагласио је секретар Савета безбедности Олексиј Данилов. Став који је изнео портпарол Министарства спољних послова Олег Николенко је више дипломатски, у погледу његове сопствене улоге. “Украјина – уверио је он – помно прати посету кинеског председника Русији. Очекујемо да ће Пекинг искористити свој утицај на Москву како би је натерао да оконча рат“.

Мултилатерализам

Кинески председник је изјавио у штампи да Кина дели уверење Русије да је неопходно изградити мултиполарни свет, јер „ниједна земља није супериорнија од других, ниједан модел власти није универзалан и ниједна држава не би требало да диктира међународни поредак“.  

Одбојност САД према преговорима у Москви

САД су лапидарне по питању преговора у Москви. Свет не смеју да заварају тактички потези Русије уз подршку Кине, упозорио је државни секретар Антони Блинкен понављајући важност отворених линија комуникације са Пекингом. “Си и Бајден ће разговарати када дође време“., додала је тада Бела кућа, надајући се да би после састанка са царем кинески председник требало да разговара и са Зеленским.да добије његову тачку гледишта. Шеф америчке дипломатије потом стигматизује чињеницу да је Си потврдио посету и после налога за хапшење Путина Међународног кривичног суда (МКС), чиме је демонстрирао уверење да руски лидер не треба да одговара за злочине у Украјини. Мандат, између осталог, на који је Москва одговорила отварањем кривичне истраге против тужиоца истог ЦПИ Карима Кана, због његове одлуке проглашене „незаконитим“. Путин је сигуран у подршку Кине, којом се, навео је у чланку Пеопле'с Даили, Русија бори против „заједничких претњи”.

Шах-мат на Западу? Кина се провлачи између Русије, Африке и Латинске Америке