Врло занимљив за садржај и за направљену анализу, чланак од Генерал Паскуале Презиоса, бивши начелник штаба ваздухопловства до 2016. године, објавила Формицхе.нет.
(аутор Паскуале Презиоса) У чланку аутора Никкеи азијски преглед (Хироиуки Акита) 4. фебруара појавила се забринутост Јапана и Јужне Кореје због упорних захтева председника Доналд Трумп сносити укупне трошкове које су САД имале за одбрану својих земаља, не само за стационирање трупа, већ и за одржавање нуклеарног кишобрана.
Две државе већ плаћају високе доприносе САД-у, за 75-80% трошкова које су имале Јапан, и за 40% Јужној Кореји. надокнаде, које би могле укључивати и плате америчког особља, земља би могла схватити као одбрамбену услугу коју раде плаћеници, а не међу савезницима, или као приватизацију одбрамбеног сектора сличну услугама које нуди компанија Блацкватер из Ерик Принце. Штавише, додатни захтев САД да плате нуклеарни заштитни кишобран такође доводи две земље у недоумицу.
Са своје стране, Сједињене Државе тврде да одржавање система праћења и спремности снага за вршење нуклеарног одвраћања скупо кошта америчке грађане.
Сви амерички захтеви такође гурају корејско јавно мњење ка идеји да би Сеул требао имати сопствени нуклеарни арсенал (Галлуп Кореа истраживање: 60% становништва). САД се сада, и у Јапану и у Јужној Кореји, доживљавају као "стискачи" финансијских средстава савезничких земаља. У Европи још није спроведено истраживање о перцепцији америчких захтева упућених земљама чланицама НАТО -а. Ово последње би могло бити претеча потенцијалних ризика по савезе и глобалну безбедност: многе земље би се могле охрабрити да преиспитају свој однос са Вашингтоном.
Штавише, хипотетичка подела трошкова такође би требало да одговара размени знања о нуклеарним способностима и системима команде и контроле. Тренутно се ово чини врло удаљеним, заиста немогућим због проблема везаних за националну сигурност САД -а. Другим речима, тачно је да сви трошкови одвраћања не падају само на Сједињене Државе, али је такође тачно да и индустрије појединих земаља морају да учествују у надоградњи војнотехнолошких способности, са поделом команде и контроле система савезника.
Узводно, међутим, постојао би још један велики проблем који је још увек нерешен, наиме како распоредити нивое одвраћања за САД и оне посвећене савезничким земљама. Ако би се савезници Сједињених Држава опремили нуклеарним оружјем, режим неширења би био осуђен на пропаст, баш у време када се улажу сви напори да се зауставе тежње Северне Кореје и Ирана.
Проблем америчких захтјева ће се држати у неизвјесности до сљедећег новембра и понављат ће се с већим инсистирањем након сљедећих предсједничких избора, не само за двије азијске земље, већ и за НАТО у којем је захтјев за 2% БДП -а једне земље силе за одбрамбене трошкове, са двосмисленим и неодгонетљивим одговорима из неких европских земаља. Комодификација савеза може довести до оутсоурцинга другог рата Мицхаел Сандел („Све се продаје, чак и част“, интервју са Цорриере делла Сера a Массимо Гагги), „Мења механизме демократских одлука, квари грађанство и принцип политичке одговорности“.
Француски председник Емануел Мацрон неколико дана након Трумпове посјете Азији, можда након онога што се догодило, изјавио је да би желио да Европа буде "нуклеарна сила" и да Европљани више нису гледаоци у новој трци у наоружању која ће такође имати утицаја на територији ЕУ.
ИНФ споразум је већ прескочен, а за споразум под називом "нови почетак" који ће престати са дејством 5. фебруара, не осећају се дипломатски услови за његово могуће и одговарајуће продужење. Са његовим падом, глобална безбедност била би у великој мери угрожена. Председник Мацрон упозорава на могућност новог војног и нуклеарног надметања сличног оном које је већ доживело шездесетих година и предлаже своје нуклеарне снаге, иако скромне, у служби Европе, у оквиру изградње европског одбрамбеног стуба, у синергији са Сједињеним Државама. Иницијатива има предност у томе што може ослободити Европу од свађе са Сједињеним Државама око тога ко плаћа и за шта, али се сукобљава са још не смиреним неповерењем између европских земаља, непријатељем међусобног поверења које је сада потребно за изградњу федералне европске суверенитет.и заједнички.
Нова трка за нуклеарно наоружавање биће олакшана постизањем нових хиперсоничних технолошких могућности Кине и Русије, што је учинило читав амерички противракетни систем недовољним, ефикасно разграђујући амерички систем одвраћања заснован на противракетном систему и конвенционалним снагама ... 2004. године Сједињене Државе су направиле избор поља, сада откривеног кратковидног, под финансирањем технолошких истраживања хиперсоничне у корист свемирских истраживања. Нажалост, француска понуда тренутно не може бити од тежине за ребаланс глобалне безбедности, јер тристо расположивих нуклеарних бојевих глава немају нове технолошке капацитете повезане са хиперзвучним.
Насупрот томе, међутим, иницијатива би могла отворити могућност дијељења развоја, на европским размјерима, нових хиперсоничних способности успостављањем почетне европске одбрамбене индустријске базе која се може развити само на новим технолошким производима. Штавише, не постоје позитивне финансијске марже за поједине европске земље које би могле да финансирају велике технолошке пројекте на националном нивоу, због неопходних и хитних прилагођавања које захтева стратешки оквир.
Финансијска полуга за ново европско војно планирање у синергији са НАТО -ом је у рукама Европске уније, што би такође ојачало трансатлантске односе. Алтернатива за Европу је наставак већ познатог пута стратешке ирелевантности, без неопходног (европског) доприноса глобалној безбедности. Европско деловање у области одбране помогло би појединим земљама да поврате политичку енергију избегавајући тренутно споро, али неумољиво ометање идеја и политичких принципа старе Европе, повезаних спољашњим и унутрашњим свађама, међутим, недостајући у планирању и економији обима за будућност својих нација. У недостатку важних одлука Европске уније, спремимо се за исцрпљујуће и неуверљиве стратешке дебате почевши од предстојећих новембарских избора у Америци, вероватно у сарадњи са Јапаном и Јужном Корејом, како бисмо направили заједнички фронт новим захтевима за размену Сједињеним Државама ..