Ушли смо у порески месец. За привреду је, наиме, новембар увек био „најизазовнији“ период године у економским односима са трезором.
А између аванса Иреса и Ирпефа, плаћања ПДВ-а, Ирапа и плаћања регионалних и општинских приреза и Ирпефских заостатака, до краја овог месеца запослени, носиоци других прихода али пре свега предузетници и самостални радници биће затражено да пореским властима исплати нешто више од 57 милијарди евра. Ово каже ЦГИА истраживачка канцеларија.
У Италији, порески приходи (царине, царине и порези) износе око 500 милијарди евра годишње. Ова веома важна цифра се слива у касу трезора поштујући низ пореских рокова који су углавном концентрисани између новембра (главног месеца у години) и децембра и у јуну и јулу.
И биће много компанија које ће имати проблема да испоштују ове рокове. Координатор Канцеларије за истраживање Паоло Забео истиче:
„Због пропуштених плаћања, добар део од 950 хиљада предузећа која раде за јавну управу и даље мора да прикупи 57 милијарди евра. Са мало расположиве ликвидности и сталним потешкоћама у приступу кредиту, овим предузетницима неће бити лако да поврате новац за плаћање пореза. Зато тражимо од Контеове владе да пронађе решење. Уколико није могуће платити ове добављаче у законским роковима, њима треба барем омогућити компензацију између кредита који се дугују јавној управи и пореза који дугују пореским органима. За ове реалности то би био велики благослов."
Занатлије подсећају да је Европска комисија у децембру 2017. године упутила Италију на Суд правде Уније због систематског непоштовања европских одредби против кашњења у плаћању.
Према резултатима који произилазе из најновијег узорка истраживања које је објавила Банка Италије у „Годишњем извештају за 2017. годину“ (странице 154-155), обим комерцијалних дугова које држи италијанска јавна управа пао је са 64 на 57 милијарди евра. И док се чека да Министарство привреде коначно буде у стању да их прецизно одреди, претпоставља се, без дела који се може приписати физиолошким кашњењима (тј. у року од 30/60 дана како је прописано законом), да би се компаније добављачи похвалиле са 27 млрд. у кредитима из Па.
Да се вратимо на податке ове анализе, сада су сви свесни потребе поједностављења регулаторног оквира нашег пореског система.
„Са транспарентнијим пореским системом – каже секретар ЦГИА Ренато Масон – финансијска администрација би такође могла боље да ради и да буде ефикаснија у борби против утаје/избегавања пореза. Мноштво закона, уредби и објашњења присутних у нашем пореском систему, међутим, такође компликује живот пореским оператерима који су, међутим, и даље један од најврлијих сектора наше јавне управе“.
Најскупљи порез који ће привреда и самозапослени плаћати овог месеца биће ПДВ који ће резултирати приходима у касу од 15 милијарди евра. Затим ће уследити аванс ИРЕС-а који плаћају акционарска друштва (Бања, Срл, задруге итд.): ова ће пореским органима авансирати 14 милијарди евра. Сарадници и запослени ће, преко својих послодаваца, пореским органима „дати” заостатак у износу од 11,5 милијарди евра. Аванс Ирпеф-а ће, међутим, коштати компаније 7,4 милијарде евра, док ће Ирап подразумевати повлачење 6,5 милијарди. Коначно, заостаци Ирпеф-а самозапослених радника и регионални Ирпеф-ов доплатак ће у оба случаја „тежи“ нешто више од милијарду евра. Коначно, општински доплатак Ирпеф-а и задржани трансфери одбитка Ирпеф-а повући ће из касе компаније 1 односно 400 милиона евра.
Корисно је истаћи да је приход од сваког пореза дефинисаног у овом обрачуну процењен на основу тренда забележеног последњих година. Поред овога, узете су у обзир главне законодавне промене које су се догодиле у међувремену.
На крају, ЦГИА жели да истакне да у овој анализи нису урачунати доприноси за социјално осигурање који морају бити уплаћени до 16. новембра.