(аутор Јохн Блацкеие) "Дирљив и изванредан тренутак са затварањем значајног поглавља наше историје. Дошло је до краја 20 година националних напора који су показали посвећеност и дух жртвовања наших више од 50.000 мушкараца и жена у униформи који су се смењивали током ових дугих година и желим да се са захвалношћу сетим 723 рањеника и са дубоким емоцијама 53 италијанске жртве које су изгубиле животе у служби Републике и донијеле стабилизацију и мир Афганистану", Рекао је наш министар одбране, Лорензо Гуерини, пре неколико месеци при завршетку италијанске војне мисије у Авганистану.
Асептична порука без позивања на резултате и без коначних извештаја, све усредсређено на напоре италијанског војног контингента запосленог у том неприступачном географском подручју.
Реалност излази на видело ових сати. Реч је о а огроман пораз. Можда је то био разлог зашто није било никога да дочека последње војнике италијанског контингента који су се вратили из Авганистана. Одлична лекција ако не и велики ударац за западни свет, само погледајте слике које медији широм света емитују из Авганистана у последњих неколико сати.
Непосредно напуштање те територије оставило је фиктивну организацију државе коју подржавају међународне коалиције која се топи попут снега на сунцу пред напредовањем Талибана.
Не постоје друге речи за дефинисање авганистанске мисије: неуспех. Потпуни неуспех.
Министар одбране Гуерини подсјетио је и 723 војника рањено и 53 жртве. Масакр, али трагедија у овој трагедији у овом тренутку је увидети да сви напори, сви ресурси уложени у покушај да се том региону да демократски идентитет, нису имали никакву сврху.
Највећа лекција свих времена која се може извући из овог несрећног искуства је та демократија се не може извозити. Али још важније, из перспективе, је узети у обзир да ова изјава важи и обрнуто односно ислам се не прилагођава демократији чак ни када с наших гума пристане са гуменим чамцима. И ово бисмо требали ценити.
Деценије борбе са оним што је идентификовано као зло које треба искоријенити да би се тада схватило да се култура и менталитет исламског народа не могу подривати. Они остају нетакнути без обзира на све напоре уложене у погледу напретка, здравствене подршке и благостања. Бескорисно је. Желе остати такви, са својом културом и својим менталитетом. Заиста, са њиховом некултуром.
У овом тренутку се питамо да ли је следећи пут прикладно следити савезнике који су, не заборавимо, ушли у Авганистан да се освети нападима од 11. септембра 2001. Секундарни циљ је био покушај нормализације шароликог друштва попут афганистанског и усидрење на принципима религије: показало се да је то заиста немогућа мисија. Руси нису успели, Американци нису успели са свим оним савезницима који су оставили велики допринос у погледу људских живота на тим сушним и опасним земљама.
Чак ни излаз није био програмиран на ниво који захтева традиција западних нација. Председник САД Бајден како би медијски покривао политичку одлуку која се оштро пресеца с прошлошћу, најавио је повлачење војске из Авганистана, не рачунајући даХиљада главе Хидра није мировао. Тако су за ефикасан медијски трик Американци били први приморани да евакуишу амбасаду уз помоћ хеликоптера на крововима. Која будала. Нису сачували ни образ, али смо побегли.
Морал. Нико није у стању да препише историју света и ако неко покуша да то учини, греши и доноси одлуке које последично доводе до катастрофалних нуспојава.
Још једна страница светске историје може се окренути, али је свакако једна од најружнијих написаних на почетку овог трећег миленијума.